Ужице

Многи градови региона и сва околна места покушавају на различите начине да оспоре предоминантну улогу Ужица коју он ужива у историјском и културном смислу вековима, од давне 1329. када је први пут споменуто његово име, до данашшњих дана. Ужице није само град, то није место, то није ни земља, то није ни вода, нити било шта што се на први поглед види, Ужице је синтеза свеколиког универзума у коме је уткана вековна традиција од касабе до модерног европског града. Ако узмемо у обзир чињенице да смо први град у Европи и други у свету који је патентирао хидроцентралу по Теслиним принципима 1900. године, једина слободна територија Европе за време Другог светског рата када су све земље браниле своју одојчад од фашистичке руке, једини град у Европи који је наредних 500 година обезбедио снабдевање чистом пијаћом водом са ужичког језера Врутци где истовремео егзистира највиша брана Европе. У прилог свему није на одмет додати још многе чињенице: надомак Ужица налазе се многа турисстичка места, планине Тара и Златибор, Мокра гора, Потпећка пећина, Кремна која су надалеко позната по свом пророчанству, Терзића авлија и многе друге атракције...'' А ко живи у том Ужицу'', питају се многи, онако љутито и понижено, када мудри Ера, познат по свом ерском хумору почне да се нашироко хвали.,, Имаш ли који дан да ти понабројим оне за које је чуо цео свет?", смешкао би се поносни Ужичанин. Онда би као из топа почео да набраја- најбољи дефанзивни фудбалер света Немања Видић, најбоља атлетичарка Европе, Оливера Јевтић, Андрија Златић, освајач многих златних и сребрних одличја на међународним такмичењима, ненадмашни Микица Веснић који приморава све колеге да гледају у ужичке таблице, шта ће човек када је увек први. Ту су још и клупски прваци Србије у одбојци, ФК Слобода, иначе српски прволигаш у фудбалу. О књижевницима и научницима Ужичани говоре са уздахом. Милутин Ускоковић, Љубомир Симовић, Љубивоје Ршумовић, Светислав Басара... Од глумаца- Иван Босиљчић, браћа Трифуновић... Није на одмет напоменути ни ужичку омладину која је увек била носилац револуције у циљу континуираног просперитета и експанзије друштвено- културних вредности. Ужички гимназијалци су први извели протесте под комунистичким режимом о чему су писали сви светски медији а у чију веродостојност се можете уверити у простотијама ове установе. Ужичани су народ који увек тражи нешто ново, који се не мири постојећим стањем , народ коме је данашње добро велики непријатељ оном сутра које је још боље. То је народ срчан, вредан, породичан... И ко сме да се усуди да нешто каже лоше о нашем граду? Ужице је град који има и индустријске зоне које су неопходан предуслов економско-привредног раста и развоја. Наиме, у Севојну постоје две водеће ваљаонице Западног Балкана, бакра и алуминијума, у ужичком насељу Крчагово највећа фабрука муниције у земљи, ''Први партизан''. Ту су и многа мала и средња предузећа која несебично пружају материјалну потпору нашем граду. Има ли већих агрумената од ових, као и многих ненабројаних, да Ужице буде регионални центар Западне Србије? Нема, јер, уколико би имало, онда бисмо слободно могли закључити да би општина Црна Трава, као најнеразвијеније место у Србији, могла бити главни град Републике Србије.