Пољопривреда јесте стратешки важна и једина привредна грана у Србији која у размени са светом остварује суфицит, али сељаци тешко валоризују свој рад и улагање у производњу.

Један од предлога био је да се Србија прогласи подручјем без производње генетски модификоване хране за људе и животиње што би представљало велику шансу, јер се 46 милиона Европљана изјаснило да би желело да једе такву храну. Ни тај ни многи други стратешки планови нису реализовани и од око 4600 села колико их данас има у Србији свако четврто је у фази нестанка.

Посетили смо Милована Тешановића у селу Ђурђевац, у близини Ваљева, који се поред пољопривреде бави сеоским туризмом и сакупљањем и прерадом шумских плодова.

Станија Петровић из села Ваљевска Каменица цео живот провела је на селу. Последњих година покушава да гаји козе и прави сир али наилази на проблеме које сама не може да реши.

Посетили смо и Фестивал зимнице у Коцељеви и Изложбу женског предузетништва у Ваљеву, манифестације које би требало да допринесу повезивању села и лакшем пласирању производа на тржиште.

Осим државе која би требало да има водећу улогу у оживљавању српског села, не треба занемарити ни улогу медија о којој своје мишљење износи Јасмина Никитовић-Стојчић, новинар РТС-а.

Аутор и уредник је Александра Шарковић.