Енергетски пасош

Рачуна се да две трећине енергије која се утроши у зградама отпада на домаћинства и та потрошња и даље расте, упоредо са порастом животног стандарда, који се огледа у већој употреби клима уређаја, грејних система, топле воде и слично. Процене Европске комисије су да би петина те енергије могла да се уштеди уколико би се користили технолошки ефикаснији системи...

И док индустрија у укупној потрошњи енергије учествује са 34 одсто, а саобраћај са 26 одсто, наши домови, канцеларије, јавне, административне и комерцијалне делатности имају учешће од чак 40 одсто. Зато је ЕУ, који се иначе обавезао Кјото протоколом на смањење емисије ЦО2 за 20 одсто у односу на ниво из 1990, увео енергетски сертификат или пасош у грађевинарство, било да је реч о изградњи нових зграда или реконструкцији постојећих.

Циљ је смањење енергетске потрошње, али не и одрицање од комфора на који смо навикли. И Закон о планирању и изградњи, донет код нас 2009, предвиђа обавезу поседовања енергетског сертификата за зграде при добијању употребне дозволе. Иако подзаконски акти још нису донети, то је обавеза која ће морати да се усклади са прописима ЕУ.

Аутор и уредник: Александра Божовић