Трезор

Гледаност је постало примарно мерило за оцену квалитета програма, мерило извршене или планиране продукције, мерило за промену програмске шеме; аналогно томе и мерило квалитета телевизијских радника, па и квалитета телевизијских гледалаца. Редакција за историографију приклања се овом начину оцењивања програма, помоћу гледаности, и анализира место и оправданост сопствене месечне продукције. Од свих Трезора емитованих у 2010 годин, овај, емитован у петак 22. јануара, поводом 10 година од смрти књижевника Александра-Саше Петровића јесте најгледанији са рејтингом 2.3%. Коришћени су дневни извештаји Центра за истраживање јавног мњења, програма и аудиторијума РТС-а.

Александар-Саша Петровић (Вараждин, 17.10.1921 - Београд, 24.01.2000), књижевник и књижевни преводилац, студирао на Университy оф Цамбридге и специјализирао америчку литературу и језик на Columbia University. Био је стипендиста Фордове и Фулбрајтове фондације. Био је секретар прве репарационе делегације ЈНА у Хамбургу (1946-47), секретар прве редакције и новинар Књижевних новина (1948-50), секретар књижевног часописа Младост (1950-52), а потом новинар у енглеској редакцији Радио-Југославије (до 1955) и затим слободан уметник. Био је председник Удружења књижевних преводилаца Србије и члан српског ПЕН центра. Аутор је збирке приповедака Београђани (1960), позоришне сатире Три дана у паклу (1961), више радио-драма и две ТВ драме. Превео и препевао око сто књижевних дела са енглеског језика (10 драма Шекспира, драме Бекета и Вескера, као и романе Хакслија, Купера, Хемингвеја, Ф. С. Фицџералда, Апдајка, Рушдија, Шелбија...), а на енглески превео је драме Александра Поповића, Настасијевића и др. Објавио и више есеја о страним писцима и преводилаштву. Његове приповетке и драме превођене су на енглески, немачки и холандски. Најпознатији преводи Саше Петровића за Драмску редакцију ТВБ су Кухиња Арнолда Вескера (1976), Обешењак Бернара Биена (1974), Бомбардовање Њу Хејвна Џозефа Хелера (1973), Прослава Дејвида Сторија (1973). Добитник је Награде "Милош Н. Ђурић" Удружења књижевних преводилаца Србије. 

Сладак живот на српски начин - У директно вођеној персифлажи писац слика маловарошки менталитет припадника некадашњег вишег друштвеног сталежа. У лепе обичаје тога друштва спадале су и ванбрачне везе, љубавни сусрети који су били, разуме се, испуњени сликама менталитета и морала балканског поднебља. Реконструишући живот једног од припадника таквог друштвеног "крема", аутор се хуморно односи према минулом добу и његовим обичајима. Сценарио је награђен на Конкурсу ТВБ 1970, а драма је учествовала на Фестивалу ЈРТ Порторож '72.

* Улоге: Милутин Бутковић, Вера Чукић, Зоран Радмиловић, Ташко Начић, Рахела Ферари, Бранка Веселиновић, Мира Бањац, Млађа Веселиновић, Д. Мирковић, Иван Ђурђевић, Стеван Миња, Р. Павловић, Ч. Петровић, Милан Михаиловић, Петар Лупа, Славица Ђилас, Б. Вруц, Раде Павелкић, Д. Лукић

* Сценариста Александар-Саша Петровић (књижевник и преводилац); сниматељи Светозар Стошић, Милоје Лазић, Властимир Банковић, Бранимир Клипа; сценограф Владислав Лалицки; костимограф Славица Лалицки; редитељ Драгослав Лазић, уредник Василије Поповић

* Слика Марина Лазаревић; миксер Драган Самац; магнетоскоп Слободан Перишић; техн. вођство Јован Родић; организација Милорад Бајић, Иво Лауренчић; муз. сарадник Доријан Шетина; секр. режије Гордана Ђелајлија; асист. режије Кора Ајхер 

 * Премијерно емитовано 08.11.1971, Редакција драмског програма; реприза 13.11.1998 у "Теветеци"; 22.01.2010. у Трезору