У емисији ћете чути снимак из Дома синдиката (1974), уживо, наравно. Точак је тада имао 24 године, свирао је као да је Американац или Енглез, а не Шумадинац. Његова свирка била је достојна Вудстока.

У тадашњој Југославији није било гитаристе који је могао да се приближи Точку, ни по техници, ни по таленту. У живим свиркама све их је појео. Музика Шумадије - а Смак је био њен симбол - имала је, поред других фактора, утицаја на формирање Точкове стваралачке личности, поготову њену одмереност.

Шта је то што је привлачило публику? Како је Дејвид Мос из Сједињених Америчких Држава стигао у Крагујевац, да би се прикључио Точку и групи Смак.

Точак је, деведесетих година двадесетог века, компоновао музику за филм Византијско плаво. У групу Смак долазе нови млади музичари. Из легендарне поставе остали су само Точак и Кепа. Та деценија је период великих промена у концепту Смака.

Које и какве промене су донеле две гитаре, два бубњара, нови певач, нови текстописци? О томе говори Драган Стефановић, гитариста и публициста, Точков ученик.

У другој половини деведесетих година учињен је значајан корак од рока ка џезу. Снимци са концерата показује да је те промене публика прихватила.

Али питање свих питања је шта сада легендарни гитариста ради? Које нове пројекте припрема Чаробњак Р. М. Точак?

Аутор емисије Драган Коларевић.