Хоризонт

Недеља, 11. мај 2008. За милионе људи то је само још један обичан дан. Станице за надгледање земљотреса у свету немају ништа посебно да најаве. Оно што нико не зна јесте чињеница да ће двадесет четири сата касније уследити тешка природна катастрофа.

У седам часова и двадесет осам минута, снажан земљотрес, јачине скоро осам степени Меркалијеве скале, погодио је провинцију Сечуан у Кини. Педесет милиона људи је угрожено. Пет милиона људи изгубило је дом, а седамдесет хиљада изгубило је живот. А, све због тога што наука ни данас не може да одговори на наизглед једноставно питање: зашто не можемо да предвидимо када ће се догодити велики земљотрес?

У последњих сто година, земљотреси су побили преко милион људи. Због раста становништва у свету, научници предвиђају да би у овом веку могло да страда десет пута више људи.

Амерички геолошки институт, који се налази у Калифорнији и заинтересован је за та истраживања, има Центар за праћење земљотреса у свету. Једино што је науци данас доступно јесте сазнање да тектонске плоче од којих се састоји Земљина површина својим непрекидним трењем, које ми доживљавамо као тектонски судар, испуштају огромну количину енергије са којом човек још увек не може да се носи.

Јачина сила природе још увек је јача од њега. Зато научници раде на томе да, ако већ не могу да спрече земљотресе, израде механизме за брзу евакуацију.

Уредник је Невена Тодоровић.