Пошто је Србија била позната по узгоју свиња, кнез Милош је мађарском грофу поклонио неколико свиња аутохтоне расе шумадинка.

Укрштањем са мађарским расама настала је мангулица, раса свиња која је убрзо постала популарна у целој Европи. Због изузетне отпорности и издржљивости, мангулица се одржала све до средине XX века, јер је тадашње тржиште, осим меса, тражило маст и сланину.

Забележено је, чак, да је на бечкој сточној пијаци продавано годишње близу сто хиљада свиња те расе из Мађарске. Свиње су продаване купцима у Аустрији, али и другима из околних европских држава и без проблема су савладавале стотине километара дуг пут од Војводине и Мађарске ка кланицама у Бечу.

Данас наука доказује да месо мангулица садржи висок проценат стеаринске киселине, која утиче на повећање фракције ХДЛ, односно доброг холестерола.

Гледаоце водимо у Бојчинску шуму, где општина Сурчин органиозовано узгаја мангулице, и на острво на Дрини, где у потпуној дивљини живи породица Срдановић, а приходе им обезбеђују мангулице које већ годинама гаје.

О најновијим научним истраживањима меса мангулице разговарали смо у Институту за хигијену и технологију меса и у Институту за кардиоваскуларне болести "Дедиње".

Уредник и аутор је Александра Шарковић.