Трезор

(Биографија објављена уз текст "Било је узбудљиво и лепо" објављен у књизи Шездесет осма: личне историје", Радио Београд 2 и Службени гласник, 2008: Лазар Стојановић, рођен и школовао се у Београду. Дипломирао режију филма на Академији за позориште, филм, радио и телевизију, сада ФДУ. Бавио се новинарством, филмом, позориштем и књижевношћу. Прогањан је због јавних иступа, пре свега написима и филмом. Након слома државног социјализма ангажовао се против шовинизма и рата. Радио је више година за мировну мисију УН на Косову. Активно учествовао у демонстрацијама 1968. и 1969. и у покрету који је уследио. Живи у Њујорку. Пише, режира и предаје.)

У свом бурном животу уметника и дисидента, Стојановић је успео да ради и за Телевизију Београд, но Телевизија није успела да сачува његове емисије (о информатици из 1970. и др.) Документација ТВБ, сем честих спомињања његовог имена у разним информативним емисијама и ређим из области филма, чува у целости Дневник 2 од 27. априла 1990.  са прилогом Данке Николић поводом скидања забране са јавног приказивања целовечерњег играно-документарног филма Пласични Исус (дипломски рад из 1971, одмах бункерисан, аутор затворен, ментор најурен) и интервјуом са аутором Лазаром Стојановићем.

"Трезор" од сада има такође један ексклузивни историјски документ, наиме, истог четвртка, 8. јануара 2009, када смо се договорили за снимање и управник архива Југословенске кинотеке Александар Ердељановић позвао је Стојановића да идентификује једну секвенцу из свог Пластичног Исуса коју је одмах после заплене филмских ролни 1971, полиција извадила, од пикштеле до пикштеле, из филма, и држала на сигурном месту. Верзија филма је тако, без те секвенце и емитована "премијерно" 1990. Сада, после 38 година, полиција је ту ролницу уредно спаковану вратила Југословенској кинотеци на даље чување. Прво смо дакле, снимили тај тренутак када Ердељановић, за монтажним столом приказује неколико метара тек "ослобођеног" филма, а Стојановић потврђује да то јесте секвенца из његовог филма и даје додатна детаљна објашњења! Затим се, одмах у суседној сали за пројекције у Архиву Кинотеке, снима овај разговор за Трезор, о свему што је претходило том фамозном Пластичном Исусу и оном што је следило после.

* Учесници: Лазар Стојановић, редитељ; Александар Ердељановић, управник архива Југословенске кинотеке; Бојана Андрић, саговорник и уредник

* Сниматељ Борислав Ристовић, сниматељ звука Бојан Ковачевић, сарадник Милена Јекић, организатор Гордана Грдановић, монтажер Бранислава Теодосић, аутор Бојана Андрић

* Снимано 08.01.2009, Редакција за историографију ПОГУБЉЕНИ ПЕСНИК - специјал реализован од драме Време празних страница за XIV фестивал видеа d'Estavar-Livia '96. Разлог репризирања овог получасовне емисије уз интервју са Лазаром Стојановићем је чињеница да је то један од ретких програма где се Лазар Стојановић појављује као глумац, а два дана глумљења у студију IX у Кошутњаку, били су последњи Стојановићеви дани, пре исељење у Америку где и данас живи и ради, са повременим боравцима у Београд.

По мотивима преписке славног песника Гијома Аполинера и Лујзе де Колињи Шатијон, песникове велике љубави, драма говори о судбини песника у ратном хаосу, о љубави која бива разорена страшним друштвеним поремећајима. Драмски проседе садржи два става: уметнички, заснован на заносу авангардних стремљења прве половине XX века, и емоционални, који представља снажну осуду рата са референцама на актуелни рат у претходној Југославији. Драма је рађена поводом 80 година од Првог светског рата, будући да је Аполинер био близак нашим песницима окупљеним око Забавника српских новина који је излазио на Крфу између 1917. и 1918. године и да је са великим симпатијама пратио епопеју српске војске у борби против надмоћног непријатеља.

* Улоге: Љубивоје Тадић (Гијом Аполинер), Милица Томић (Лујза де Колињи), Бојан Димитријевић (Растко Петровић), Мића Томић (Тодор Манојловић), Јован Ћирилов (Гијом Лорансен), Лазар Стојановић (Владимир Успенски), Мишел Коларевић (Симона Колоне), Биљана Пајкић, Младен Ђаковић, Бранимир Стојановић Трша, Миша Савић, Гордан Маричић, Бранко Кланшчек, Урош Оташевић, песник Велимир Лукић, свирају Емин Голубовић и Хумберто Јагњовић, пева Андреа Деспотовић.

* Сценарио Мира Оташевић, Бојана Андрић; звук Милан Утржан, камера Војислав Лукић, Дарко Богдановић; уметнички дирекотр Јован Чекић; сцена Томислав Мијатовић; костим Мира Чохаџић; монтажа Радомир Тодоровић; режија Бојана Андрић, Мира Оташевић

* Произведено  1994; Премијерно емитовано  27.02.1995, 01.03.1995; Редакција играног програма