Добра организација, чврсто устројство, солидарност, хијерархија и подела рада као одлике пчелиње заједнице биле су разлог за човеково дивљење пчелама и поређење са људским друштвом.

Други разлог је њихова моћ да све што им је потребно за живот саме обезбеде. Од излучевина свог тела, оне праве сопствену кућу, односно кошницу, у којој се сакупља мед и обнавља легло.

Нектар који сакупљају у природи трансформишу у мед, а, осим тога, производе матични млеч, прополис, пчелињи восак, па чак и пчелињи отров.

Гледаоци ће моћи да виде и старе кошнице, такозване трмке или плетаре, које су данас права реткост, а и најсавременији Центар за селекцију пчела у Књажевцу.

Професор и филолог Јован Живановић, осим што је био реформатор нашег језика, ширио је и рационално пчеларство у Србији, а у Сремским Карловцима основао катедру за пчеларство која је до тада постојала једино на Немачком универзитету.

Својим потомцима пренео је знање и љубав према пчеларству, па је његов праунук Жарко Живановић 1968. године основао Музеј меда у Сремским Карловцима, где се чува прва центрифуга за цеђење меда, прва савремена кошница и много других експоната важних и у савременом пчеларству.

Аутор и уредник је Александра Шарковић, монтажер Марија Богичевић.