Бележница 27: Национални паркови

Призори раскошне и нетакнуте природе задивљују управо због тога што човек није имао много удела у њиховом стварању, већ су настали природним процесима, па је тако сачувана јединственост и посебност предела. Али тамо где човек треба да да свој допринос, јесте њихово очување и заштита. На то нас обавезује и Закон о заштити природе којим се штити, чува и унапређује биолошка, геолошка и предеона разноврсност.

У Србији се под заштитом налази 465 заштићених подручја, од којих је 5 националних паркова - Фрушка Гора, Тара, Копаоник, Ђердап и Шар планина, представљају бисере природе Србије.

Национални парк је подручје у коме човек живи усклађено са природом. Међутим, у однос човека и природе последњих година, па и деценија, додата је и категорија одрживости. То се пре свега односи на човека, јер је природа сама по себи одржива. Нажалост, национални паркови су изложени бројним притисцима, због чега њихово управљање често није у складу са принципима заштите природе и доводи до губитка биодиверзитета и природних вредности. Оно што многи виде као проблем, јесте чињеница да су организовани као јавна предузећа. То значи да се од њих очекује да послују профитабилно, користећи природне ресурсе, док у исто време имају обавезу да брину о заштићеном подручју.

Уредник емисије: Наташа Тодоровић