Слом система: Како је mp3 променио музику

У том тренутку музичка индустрија Запада била је на врхунцу. Било је то доба бендова као што су Енсинк и Бек Стрит Бојс. Сваки хит доносио је десетине милиона продатих дискова на којим често није било више од једне песме која би имала било какву слушаност и прођу код публике. Било је то и доба скупих промоција албума и уопште великог гламура музичке индустрије.

И тада, године 1999, на самом крају века, мало је ко приметио оснивање стриминг платформе за размену музике која се звала Напстер (оснивачи Шон Фанинг и Шон Паркер, двадесетогодишњаци) и која је користила, као основни продукт који је стримован и размењиван међу људима на тој платформи, тип фајла из претходног пасуса - mp3.

У емисији Шок за систем: Како је mp3 променио музику говоре многобројни актери те драматичне револуције: продуценти, програмери, музичари, шефови дискографских кућа. Међу најзанимљивије секвенце емисије спада она у којој Хилари Розен, тадашња генерална директорка Америчке асоцијације музичке индустрије, окупља на састанак шефове свих важнијих издавачких кућа и пита их да јој кажу наслове својих најновијих хитова. Потом се обраћа свом службенику који је у просторију донео компјутер повезан са звучницима и који за неколико секунди налази све те песме на Напстеру.

Музички могули су згранути. Али Розенова их даље пита да јој кажу своје старе ствари. Наравно, све су ту. Директоре обузима паника али Розенова тек за њих има драму: пита их да јој кажу наслове песама које још нису изашле, које су тек снимљене. Да; све су биле ту. Могули индустрије пали су на теме.

Тог тренутка почело је модерно дигитално доба које је променило и музику и свет у ком живимо. Класична музичка индустрија била је сломљена а изум назван mp3 створио је тзтв. културу дељења (sharing) која је вредна милијарде долара.

Ово је прича о борби индустрије против Напстера и о незаустављивом путу mp3 формата који и данас представља окосницу нашег уживања у музици.

Уредник страног програма из културе: Бојан Босиљчић