ТВ прозор

Др Мирослав Савићевић (Сјеверско, 19. април 1934 - Београд, 19. новембра 2022), професор, истраживач, уредник, књижевник. Од 1967. до 1975. радио је као истраживач у Центру за истраживања РТБ, а од 1976. до 1983. као саветник за програмска питања у Телевизији Београд; уредник Школске редакције од 1996. до 2000; уредник едиције Прилози за историју Телевизије Београд и Годишњака 1998: Телевизија - садашњост, будућност. Објављивао је текстове у листу ''Данас'' и часописима ''Летопис Матице Српске'', ''Савременик'', ''Књижевност'', ''Књижевне новине'', ''Српски књижевни гласник''. Аутор је прича и романа: Пламен мочваре (1977), Завети (1980), Брод мртвих (1982), Слово (1985), Прича о Косовском боју (1988), Крај столећа Касиопеје (1992), Висораван (1997), Георгике: српски плуг (1999), Зелене траве висоравни (2000), Богородица Чајничка и друге приче (2002). Објавио је сатирични роман Игре без граница (1989) који говори о лицу и наличју телевизије. Аутор је више радиофонских дела, ТВ сценарија за документарно-игране серије (Косовски бој, Велика сеоба) и документарне серије Време телевизије (историја ТВБ од 1955. до 1991).

Мој живот пре телевизије, Мирослав Савићевић, први део; Закаснеле премијере - неколико пута је у "Трезору" био др Мирослав Савићевић, најчешће као наш учитељ, преносећи нам  искуства у раду Центра за истраживање и Редакције за историографију, а највише као аутор важне серије Време телевизије о историји и развоју Телевизије Београд. Он је био књижевник, а ми како ко, документаристи, драматурзи, редитељи, сценаристи - а сви смо, захваљујући Савићевићу, постали предани и поуздани историчари телевизијског медија у Србији.

Једног сунчаног пролетњег дана 2018. године у тишини Ветеранског парка испред првог ТВ Студија у Србији, слушали смо др Мирослава Савићевића о свему, а најмање о телевизији. То нам је и била намера. Са добрим сећањима и неприкривеним емоцијама причао нам је о детињству, дечаштву, гимназијским и студентским данима. Отац Бошко био је учитељ, а и левичар, па је чешће него што је било уобичајно премештан из из школе у школу, из места у место. Тако се и Мирослав родио у далеком селу Сјеверско негде код Рогатице. За време окупације, отац је отишао са партизанима, а мајка Рајка прешла је са два детета дуг пут кроз ратни вихор од села до села преко Романије, Дурмитора до Ужице, те касније и до Београда. Ту Мирослава чека Гимназија и студије књижевности на Филолошком факултету, професорски испит, докторат књижевних наука, све оно што је жарко желео - да постане књижевник. Али морало се од нечег и живети... и на том путу запослења зауставио се и остао до пензије у Радио-телевизији Београд. Уз цео тај пионирски рад на подизању новог електронског медија, писао је и писао, објављивао и приче и једанаест романа и више десетина сценарија... Док је трајало ово сећање пред камерама "Трезора", др Мирослав Савићевић поновио је неколико пута: "ја сам само желео да постанем књижевник!" А у другом делу, ипак, мораћемо да разговарамо о телевизијском животу, ту ће Савићевић бити мање емотиван, а више оштар и користан критичар.

Захваљујемо породици Савићевић на уступљеним фотографијама.

- Учесници: Др Мирослав Савићевић, саговорник Бојана Андрић

- Уредник Милена Јекић Шотра, сниматељ Горан Копривица, асистент Бранислав Стојановић, сниматељ звука Бранко Стојановић, микроман Раде Вучковић,  расветљивач Предраг Борковић, организатор Гордана Грдановић; сарадници Иван Крстић, Бранка Грковић; графичка обрада Милена Марковић; монтажер Нада Додиг Зилџић, аутори Весна Дошен, Бојана Андрић

- Редакција за историографију, снимано за "Трезор" 19. априла 2018 - премијерно емитовано у "ТВ прозору" 24. децембра 2022

Осврт на књижевна и сценаристичка дела - Др Мирослав Савићевић објављивао је текстове у листу ''Данас'' и часописима ''Летопис Матице Српске'', ''Савременик'', ''Књижевност'', ''Књижевне новине'', ''Српски књижевни гласник''. Аутор је прича и романа: Пламен мочваре (1977), Завети (1980), Брод мртвих (1982), Слово (1985), Прича о Косовском боју (1988), Крај столећа Касиопеје (1992), Висораван (1997), Георгике: српски плуг (1999), Зелене траве висоравни (2000), Богородица Чајничка и друге приче (2002). Објавио је сатирични  роман Игре без граница (1989) који говори о лицу и наличју телевизије. Аутор је више радиофонских дела, ТВ сценарија за документарно-игране серије (Косовски бој, Велика сеоба) и документарне серије Време телевизије (1955-1991) о историји телевизије у Србији у 100 епизода. Добитник је многобројних награда: прва награда за радио-драму Зелене траве Ирске, на фестивалу ЈРТ 1987. у категорији радиодрамских емисија за најквалитетнија достигнућа и ''Недеља радија'' 1988. у Охриду; Годишња награда РТБ за радиофонско дело Реч, песма, повест и смрт, 1987. Добитник је Ордена рада са златним венцем 1982. године, као и више награда за романе и посебно признање владе за врхунски допринос националној култури у Републици Србији, 2007. године.

У овом Осврту изабрали смо прилоге са промоција Савићевићевих књижевних дела: "Метрополис" из октобра 1999, прилог Јосипа Бабела; "Бестселер" (децембар 1999) прилог Радивоја Микића; о серији Косовски бој и Велика сеоба; део из емисије Прича за лаку ноћ у којој Мирослав Савићевић чита одломак из свог из романа Игре без граница

- Од архивских записа из Програмског архива ТВБ, емисију сачинили: Милена Јекић Шотра, Весна Дошен, Иван Крстић, Бранка Грковић, Милена Марковић, Нада Додиг Зилџић, Бојана Андрић

- Редакција за историографију, реализовано децембра 2022; премијерно емитовано у "ТВ прозору" 24. децембра 2022