Српска принцеза Ана Јакшић

У улози Ане Јакшић je глумица Миомира Драгићевић.

До сада је урађено доста играних и документарних филмова у свету о Ивану Грозном и његовој мајци Јелени Глинској, али је ово први који је посвећен баби Ивана Грозног - Ани Јакшић.

Анин унук, први руски цар, ујединитељ целе Русије, познат као Иван Грозни, водећа је руска историјска фигура. И његова мајка, Јелена Глинска, ћерка Ане Јакшић, до данас интригира историчаре својом појавом као прва жена која је управљала руском државом и утрла пут свом сину за владавину. Поред тога што је много учинила као владарка, оно чиме је задужила руске земље и цео православни свет је то што је родила наследника Ивана IV Васиљевича, на чије рођење су 20 година у страху чекали сви Руси и цео православни свет. Било је то време када је Великој кнежевини московској претио утицај католицизма из околних земаља, под који су лако могли да западну чланови из исте породице Рјурикович претендујући на престо.

Ћерка Ане Јакшић, Јелена Глинска, Ивановим рођењем сачувала је православље, како кажу историчари у овој серији. Он је наставио, после свог деде и оца, да обједињује територије и уједињује све Русе и тиме сачувао правосљавље и обезбедио земљи 50 година мира. О свему томе ћемо чути од руског историчара проф. Алексеја Тимофејева који нас, у улози наратора, води трагом живота Ане Јакшић у Москви у 16. веку. Зато је екипа РТС снимала у највећим православним светињама - у Сергијевој лаври, Цркви Светог Архангела Михаила у Кремљу, Новодевичјем манастиру... Снимање је обављено и у Летњој царској резиденцији Коломеско, на Црвеном тргу и у Китајграду.

"Познато је да је раритет добити дозволу за снимање у Кремљу, нарочито за улазак у Архангелски сабор. Ми смо у томе успели, те смо и забележили шта је тако тајновито у Цркви Светог Архангела Михајла у Кремљу, где ногом није крочио ниједан туриста, тек ретки историчари и стручњаци. Посебну част сам имала што су у серији учествовали еминентни руски историчари, професори на Одељењу за светску и руску историју Универзитета у Москви МГИМО - проф. Татјана Черњикова и проф. Јарослав Вишњаков. Од њих ћемо сазнати да је баба Ивана Грозног, Ана Јакшић, имала и свој удео у јачању руско-српских односа и колико је њеним присуством на двору забележен значајан пораст српско-руских културних веза у 16. веку. Иван Грозни је под њеним утицајем наставио традицију оца и деде да на двор прима изасланике из српских и светогорских манастира који су долазили, првенствено, по финансијску помоћ. Негујући традицију славне српске прошлости, Ана Јакшић унела је у руски двор, а преко њега и у читаво царство, култ српског светитеља Саве Немањића, о чему постоји доказ који се налази на централном месту у Кремљу, у срцу православља. Први пут ће се неке нове историјске чињенице и открића изнети пред очи јавности баш у овој документарно-играној серији" - каже Ранка Јакшић, аутор и сценариста.

Поред тога што Иван Грозни носи српско порекло по директној линији са мајчине стране, он је имао и чврсте родбинске везе са Србима и са очеве стране. О тој двострукој линији Ивановог српског порекла сазнаће гледаоци у овој документарној серији.

Првом епизодом "Племићка породица Јакшић" почиње прича о пореклу и животном путешествију Ане Јакшић. О Јакшићима, познатој племићкој породици из времена српске деспотовине, а касније, ратницима угарског краља Матије Корвина, говориће историчари др Александар Крстић, проф. др Снежана Божанић, проф. др Борис Стојковски и румунски историчари др Ливија и др Адријан Мађина, и историчарке из Румунског националног архива у Клужу др Ливија Ардељан и др Агнеш Флора.

Јакшићи су били важни краљу Матији Корвину, те их је он богато награђивао бројним поседима у Угарској и називао их "стубовима хришћанства". Дао им је и угарску племићку титулу. Зато је екипа РТС снимање обавали на тлу бивше Угарске, у данашњој Румунији - у Поморишју и Трансилванији, где су Јакшићи живели и деловали.

Друга епизода посвећена је и историјској улози женских потомака ове породице. Невесте из племићке породице Јакшића одлазиле су у угледне властелинске куће.

Тако су Јакшићи били повезани с најзначајнијим српским породицама свога времена: Бранковићима, Белмужевићима, Косачама. Ородивши се са кнежевима Молдавије и Литве, а касније и Влашке, почели су да улазе и у владарске куће источне и северне Европе. Удајом кћери и унуке Стефана Јакшића за угледне српске, мађарске, хрватске, руске племиће, успостављене су родбинске везе које су снажно ојачале позицију породице Јакшић. Удаја у руски владарски дом била је најзначајнија. Ана, кћи Стефана Јакшића, удала се за литванског кнеза Василија Љвовича Глинског. Из тог брака рођена је Јелена Глинска, мајка Ивана IV Васиљевича, будућег цара целе Русије, Ивана Грозног.

"На реализацији овог пројекта радила је с пуно ентузијазма бројна екипа високих професионалаца РТС-а.

Надам се да смо зајенички успели овом документарно-играном серијом да реконструишемо лик Ане Јакшић, знамените Српкиње, која је оставила значајан траг у развоју руско-српских односа пре више од пет векова" - каже ауторка Ранка Јакшић.

Аутор, уредник, сценариста: Ранка Јакшић
Сниматељи: Раде Бубало, Милан Станић, Милош Илић
Монтажер: Марко Тисовец
Дизајн шпице и графике: Драган Буловић
Композитор: Владимир Марковић
Сниматељи звука: Славиша Петровић, Миљан Грубановић, Мирослав Гојковић, Марко Буђан
Дизајн звука: Небојша Драгићевић
Костимограф: Сузана Глигоријевић
Сценограф: Александар Цвијановић
Продуцент: Биљана Даутовић

Организаторке: Душица Ховјецки, Марија Будаи 

Фотографије са сета: РТС, Никола Ристић
Фотографија Ранке Јакшић: РТС, Гордан Јовић

Називи епизода:

Први део "Племићка породица Јакшић", 8. септембра на РТС 2 у 22.00.

Други део "Историјска улога женских потомака Дмитра и Стефана Јакшића",  15. септембра на РТС 2 у 22.00.

Трећи део "Ана Јакшић и Јелена Глинска", 22. септембра на РТС 2 у 22.00.

Четврти део "Ана Јакшић и Иван Грозни", 29. септембра на РТС 2 у 22.00.