ТВ прозор

5 година од смрти - Љубомир Вујисић, новинар, сценариста, публициста, уредник Другог програма Радио Београда, (Херцег Нови, 03.09,1932 - Београд 18.07.2017)

Реверзибилна хидроелектрана "Бајина Башта"- Једини сачувани примерак ове емисије, нађен је сасвим случајно при реновирању просторија Продукције 2012. године. Касније истраживање Редакције за историографију показало је да не само да не постоји ниједна друга копија као ни оригинал филма на коме је снимано, већ ни остали пропратни подаци о емисији. Основне податке дао нам је сам аутор, Љубомир Вујисић. Уз то, аутор се сетио и анегдота у припреми и са самог снимања, укључујући и приче о наслову. Како ни потписи за оригинал емисије нису сачувани, верујемо причи аутора да је поетичнији наслов Градилиште вечног трена, заправо оригиналан наслов ове емисије, а био је инспирисан песмом Градилиште Бранислава Петровића из 1964. године, чије стихове током целе емисије рецитују основци из Бајине Баште.

Емисија је снимана две године пре пуштања у погон реверзибилне хидроелектране Бајина Башта, која је пуштена у рад 27. новембра 1982. Занимљиво је да је преко дана Хидроелектрана пре завршетка радова давала струју Србији, а ноћу су пумпама слали воду у језеро на Тари. Ова импресивна, а уједно и социјална прича о радницима градитељима, од којих је већина старости од 24 до 28 година и њиховом тешком животу, током кога се селе са једног градилишта на друго, уједно је својеврсно сведочанство о изградњи прве реверзибилне хидроелектране која је својеврстан такав објекат у свету. Снимање је трајало седам дана и било веома напорно јер се одвијало у тунелима пуним прашине, у условима високе влажности и ниских температура које су се спуштале и до -25 степени, а аутор и сниматељ су све време били окачени на каишеве са којих су висили 300 метара под земљом одакле су снимали и разговарали са радницима, због чега је радни наслов ове емисије 300 метара под земљом. По сећању аутора од 19 рефлектора "двојки" преживео је само један, остали су завршили на дну овог тунела.

- Учесници: инж. Иван Николин, ученица Милица Газић, радници "Енергопројекта", "Хидротехнике", "Партизанског пута" из Београда, "Гоше" из Великие Плане, "Бродоспаса" из Сплита, "Металне и хидромонтаже" из Марибора
- Сниматељ Миле Лукић, сценариста и редитељ Љубомир Вујисић, уредник Душан Ђурић
- Произведено 1981, Редакција документарног прогрмама, Благоје Лазић

Троглед - Акција "За лепши бели град" (011). У првој половини осамдесетих година прошлог века Београдски програм је, схвативши важност заштите животне средине, прихватио идеју уредника Љубомира Вујисића о акцији "За лепши бели град" (011), која је на сатирично-забавни начин опомињала и учила људе свих узраста да свака глупост учињена у животној средини, нарушавањем њене аутентичности, доноси неслућене последице и озбиљно нарушава основне вредности људског постојања. Акција је трајала је три и по године и Београђани су је радо прихватили будући да су аутори својим објективним извештавањем указивали отворено на све заблуде о животној средини. Прављена у маниру кратке телевизијске форме у којој су спајани озбиљни коментари, карикатуре, афоризми и сонгови кантаутора Љубомира Нинковића, брзо је заокупила пажњу гледаоца.

- Учесници: часовничар Бора Стаменковић; продавачица Олга Тадић, обучар Мирослав Врцељ; др Слободан Хасура; стаклорезац Симо Игњац, угоститељ Нада Романи, хумориста Зоран Николић; сликар Дарко Ранковић; сликар Коста Брадић; психијатар др Јован Стриковић; деца из обданишта "Видиковац" и ОШ "Светозар Марковић"
- Продуцент Предраг Брењо, расветљивач Зоран Николић, сниматељ звука Жељко Кордић, хумориста Зоран Николић, карикатуриста Душан Лудвиг, филмска монтажа Мирјана Рашковић, филмски сниматељ Вељко Јевтовић, сценарио и режија Љубомир Вујисић
- Премијерно емитовано 25.05.1988, Редакција београдског програма; репризирано у "Трезору" 25.05.2010.