Читај ми!

Повезаност: Бејкон - Веласкез

Серијал "Повезаност", француске продукције, приповеда о томе да су уметничка дела која чине наш свет оваквим какав јесте у сталном дијалогу са садашњим, прошлим и будућим светом. Указујући у свакој својој епизоди на по два уметничка дела која деле векови а која исказују запањујућу сличност и очигледно извиру из једног те истог врела надахнућа односно надограђују једно друго, серијал показује да стварање није "урођено" него да је оно део света, да спаја времена, да је негде рођено и да током читавог нашег постојања на овој планети ствараоци плету тајанствене везе са историјом.

Данас гледамо епизоду која је посвећена паралелама између шпанског сликара Дијега Веласкеза (1599-1660) и енглеског сликара Френсиса Бејкона (1909-1992). Преко временске провалије од три века, ову двојицу уметника повезује - један папа, овековечен на славном Веласкезовом портрету из 1650; папа Иноћентије X.

"Желим да сликам плач", рекао је Бејкон који је у периоду од 1949. до 1971. насликао 45 портрета који имају заједнички наслов "Према Веласкезовом портрету папе Иноћентија X".

На славном платну шпанског мајстора, папа Иноћентије X приказан је у пурпурном огртачу, напрегнутог погледа, усредсређен и опасан. Бејкон ће рећи у једном тренутку да је то једно од "највећих сликарских остварења на свету". И креће у ту стваралачку авантуру прављења нововеких верзија тог портрета на којима доминира неми урлик који са папиног лица креће, као ледени дах, ка посматрачу.

На Веласкезовом оригиналу, међутим, Иноћентије X не плаче и не урла; миран је и сабран. Откуд су се, током три века који раздвајају ове слике, створиле те сузе и тај урлик? Какви су то љиљани пред папом на једном од низа портрета? И каква је то направа пред његовим устима, налик згужваној конзерви: И, на крају, каква је то колонада стубова иза њега? Све има своје значење. И своју повезаност.

Уредник страног програма из културе: Бојан Босиљчић