Живот у окупираном Београду 1941-1944: Култура под окупацијом

Немачка окупациона власт се од почетка трудила да обнови културни живот у престоници, пре свега из својих интереса.

У Београду је било смештено око тридесет хиљада немачких војника и официра, а сви они су имали, између осталих и културне потребе.

С друге стране Немачкој је било у интересу да се створи привид да живот тече уобичајено, иако у измењеним околностима, као и пре рата. Током окупације Београд је често угошћавао немачке оркестре и глумце. Приказивани су немачки и италијански филмови. Цене улазница су биле више него прихватљиве, тако да су биоскопске сале често биле испуњене. Појава, бројност и активности аматерских позоришта током окупације представљају посебан феномен.

Писци и уметници заузимали су различите ставове по питању сарадње са окупационим властима. Једни су сарађивали, видевши у томе и шансу за сопствену афирмацију. Други су изабрали, попут Иве Андрића самоизолацију. Трећи су једноставно морали да раде јер је њихов посао био једини извор зараде који је омогућавао пуко преживаљавање њихових породица.

О наведеним изборима и дилемама, о феноменима културног живота под окупацијом у петој епизоди серије Живот у окупираном Београду 1941 - 1944, говоре: Бреда Калеф, Бранислава Ристовић, Јосеф Жамбоки, др Наташа Милићевић, др Александар Стојановић, др Раде Ристановић, др Радмила Радић, др Бојан Ђорђевић, др Маја Васиљевић и Душан Нокодијевић.

Сценарио и режија Ненад Милошевић