ТВ прозор

Велемајстори звука - "Изложба 'Аудио-индустрија у Србији' посвећена је историји развоја индустрије аудио уређаја и система на нашим просторима, од тридесетих година двадесетог века па све до данашњих дана. На изложби ћете сазнати које су прве справе стигле у Србију, а које су могле да репродукују звук, затим, који је уређај кључан за почетак развоја аудио-индустрије код нашим просторима. Сазнаћете и више о произвођачима између две светска рата, као и о великом замаху развоја након Другог светског рата, о значају производње која је снабдевала читаву територију Југославије најразличитијим комерцијалним и професионалним уређајима. Појава аудио-технике обезбедила је огроман цивилизацијски помак у људској комуникацији превазишавши физичка ограничења, и омогућивши да се звук чује 'даље' и 'касније'. Са аудио-техником је цивилизација почела да оставља звучне отиске минулих времена, а с временом је, удружена са другим областима технологије, омогућила да звучне комуникације по потреби могу бити и глобалне. Највећи број изложених експоната је из фонда Музеја науке и технике, Лабораторије за акустику Електротехничког факултета у Београду и Лола Аудио д. о. о." (Из каталога изложбе) Аутор изложбе је проф. Миомир Мијић, дизајнери поставке Деана Петровић, Јелена Кесић; конзерватор Зоран Левић, техничка реализација Дејан Крстевски. Изложба "Аудио-индустрија у Србији" одржана је у Галерији 51 Музеја науке и технике у јулу и августу 2021. године.
Свечаност отварања снимио Зоран Буловић, а материјал уступио за емитовање у "Трезору" јер је екипа "Трезора" снимала тек неколико дана касније, окупивши одређен број учесника да говоре власита искуства и заслуге из аудио света. У емисије су коришћене фотографије Зорана Буловића и делови из емисије "Љубавна лирика Десанке Максимовић", текст Десанка Максимовић, композитор Александар Кораћ, музички аранжер Звонимир Скерл, редитељ Здравко Шотра, ТВБ 1971. Од снимљеног материјала у припреми је још један део емисије.

- Учесници: Проф. др Миомир Мијић, руководилац Лабораторије за акустику Електротехничког факултета; Проф. Драгана Шумарац Павловић, професор ЕТФ на Катедри за телекомуникације; дипл. инж. Зоран Кецојевић, директор Лола Аудио д.о.о; дипл. инж. Горан Шакота, директор АВЦ-ПРО; Михаило Михаиловић, предузетник; Владимир Јеленковић, уредник научног програма РТС; Зорица Циврић Флорес, музејски саветник у Музеју науке и технике; Зоран Јерковић, сниматељ и дизајнер звука; Војислав Луковић, сниматељ звука; Ђорђе Бркић, документариста у Звучном архиву Радио Београд; Дарко Веселиновић, шеф Одељења дигитализације Звучног архива Радио Београда; Велибор Хајдуковић, сниматељ и дизајнер звука; Предраг Радисављевић, студент Факултета музичке уметности; Лука Цветко, студент Факултета драмских уметности, инж. Зоран Буловић, сниматељ и директор студија БУЛ-ПРО; Бојана Андрић, уредник и аутор "Трезора"

- Уредник Милена Јекић Шотра, сарадник Бранка Грковић, сниматељ Зоран Буловић, сниматељ Тихомир Митровић, асистент Бојан Даниловић, сниматељ звука Марко Буђен, расветљивач Александар Тодоровић, организатор Гордана Грдановић, монтажер Нада Додиг Зилџић, аутор Бојана Андрић
- Снимано за "Трезор" 20. јула и 12. августа 2021; премијерно емитоваје у "ТВ прозору"; Редакција за историографију

Петак, 22. 4. 2022. на РТС СВЕТ у 1 сат после поноћи

Други део емисије о продукцији програма за децу

Програм за децу и младе други део - 91. епизода серије Време телевизије наставља да сведочи о тој врсти програма у периоду од 1987. закључно са 1991. годином. И даље се реализују Митови и легенде, једна од најуспелијих серија образовног усмерења за децу и младе. У овом периоду емитована су два нова циклуса - о исламским митовима и легендама и о Светом Сави. То је уједно прилика да подсетимо на дотадашње циклусе и да видимо шта су ново у телевизијској презентацији донела ова два циклуса. Аутор сценарија и водитељ био је доктор Владета Јанковић, а режисер Владимир Манојловић. Серија Вуков ћошак емитована је поводом двестоте годишњице рођења Вука Караџића. Намењена је деци најмлађег узраста и реализована као играна серија. Сценарио је написала Биљана Максић, а режија је поверена Милошу Радовићу. У овом периоду програм за децу и младе остварио је један од својих највиших домета лутака-серијом Лаку ноћ, децо са ликовима шумских животиња. Радо су је гледали и најмлађи и одрасли. Сценарио је написао Владимир Андрић, режисер је био Владимир Алексић. Текст Владимира Андрића је у најбољој традицији оног тока литературе за децу који је засновао Душан Радовић. Режија Владимира Алексића унела је, пак, иновације у поставку игара са луткама. Оригинално обликоване лутке Гордане Поповић-Крно такође су допринеле успеху серије. Емитована је и лутка-серија Шумске заврзламе. Литерално полазиште Шумских заврзлама биле су Доситејеве басне. Са успехом су их реализовали исти аутори као и серију Лаку ноћ, децо. У наредној епизоди завршава се приказ програма за децу и младе.

- Учесници: сценариста и водитељ др Владета Јанковић, уредник и редитељ Владимир Манојловић, сценариста Биљана Максић, уредник и сценариста Владимир Андрић, редитељи Милош Радовић и Владимир Алексић
- Сценариста др Мирослав Савићевић; уредници др Мирослав Савићевић и Весна Дошен; водитељ Мића Орловић; редитељ Никола Лоренцин
- Премијерно емитовано у "Трезору" 30.10.2011, репризирано 34.04.2015; Редакција за историографију, уредник Бојана Андрић