ТВ прозор

У сусрет 27. марту Светском дану позоришта који је установљен одлуком Међународног позоришног института 1961; а 2022. обележава се под слоганом "Позориште и култура мира".

Одбрана Сократова и смрт - У Платоновим списима описани су последњи тренуци Сократа (470-399. пре н.е.) знаменитог атинског филозофа и, према његовим многобројним ученицима и следбеницима, узора филозофа уопште. О његовом животу, учењу и начину истраживања истине дознајемо преко Платонових списа. Под оптужбом да је кварио омладину и уводио нове богове које држава не признаје, атински (демократски суд), састављен од 501 грађанина, осудио је Сократа на смрт. Казна је извршена испијањем пехара кукутиног отрова. Овако је "ТВ Ревија" 24. фебруара 1971. најавила емитовање: "Још једна Сократова смрт - Да би упознала своје гледаоце са најбољим сценским остварењима драмска секција ТВ Београд снимила је представу Југословенског драмског позоришта Сократова одбрана и смрт, улогу чувеног грчког филозофа тумачи Љуба Тадић, текст за ову представу заснован је на оригиналном Сократовом делу које су за позориште приредили Балбина Бателино и др Бранивој Ђорђевић, који је уједно и редитељ представе. Сократова одбрана и смрт доживела је сценско извођење у атријуму Народног музеја у Београду. Дело је наишло на допадање код позоришне публике, а представу је посетио и председник републике Јосип Броз Тито са супругом Јованком. За разлику од ранијих позоришних представа пренетих на мали екран Одбрана Сократова и смрт снимљена је у телевизијском студију." Док је критика Драгослава Зире Адамовића, објављена у "ТВ ревији" 5. марта 1971, следећа: "Једна од најбољих београдских представа Сократова одбрана и смрт специјално је рађена за телевизију. Редитељ Здравко Шотра је успео оно што његов позоришни колега није: смирио је Љубу Тадића и упозорио га да игра мудраца који ништа не постиже снагом свога гласа. Овако смирени Сократ деловао је изванредно: мисаоно, супериорно, снажно. Једна од најбољих креација Љубе Тадића, без икакве сумње... " 

- Улоге: Љуба Тадић (Сократ), Љубомир Богдановић (Платон), Танасије Узуновић (Критон, у првој подели играо је Светолик Никачевић), Борислав Стјепановић (Федон, у првој подели играо је Михаило Јанкетић), Слободан Ђурић (Кебет, у првој подели играо је Стојан Дечермић), Млађа Веселиновић (Судија, у првој подели играо је Карло Булић), Маријан Ловрић (Мелет), Михајло Костић (Анит), Иво Јакшић (Ликон), Војислав Брајовић (Закон, у првој подели играо је Будимир Јеремић), Милан Ајваз (Тамничар)
- Писац Платон; драматург Мирослав Караулац, превод др Милош Ђурић, сценограф и костимограф Владислав Лалицки, слика Момчило Лазаревић, светло Јован Чедић, микромани Михаило Џабић, Петар Дујић; сниматељ звука Дивна Рајић, миксер слике Павле Марковић, магнетоскоп инж. Љубомир Чоловић, техн. вођство инж. Михаило Радовић, организатори Милорад Бајић, Олга Петков; секр. режије Вера Амар; камермани Војислав Лукић, Сретен Станојевић, Божидар Николић, Драгољуб Ђорђевић; адаптација и позоришна режија др Бранивој Ђорђевић; ТВ режија Здравко Шотра
- Премијерно емитовано 24.02.1971, Редакција драмског програма, уредник Василије Поповић; репризирано у циклусу "Теветека" 31.03.1998; у "Трезору" 15.03.2002, 01.03.2004, 28.10.2008, 27.03.2013, 27.03.2020 

Петак, 25.03.2022. на РТС СВЕТ у 01.20 после поноћи

"Време телевизије", 87. епизода: други део емисије о драмским серијалима и серијама Телевизије Београд

Играни програм шести део: Драмски серијали и серије, други део - 87. епизода серије Време телевизије наставља сведочење о драмским серијалима и серијама. Серијал документарног жанра Јастук гроба мог рађен је по сценарију Слободана Стојановића у режији Саве Мрмка. Односи се на боравак Доситеја Обрадовића у Трсту 1807. године и Доситејеву одлуку да оде у Србију, где већ три године тече Први српски устанак. Та одлука је и прекид Доситејевог сентименталног односа са далеко млађом женом, што је специфична надградња која серијалу даје обележја оригиналног телевизијског серијала. Серијал Јастук гроба мог, један од врхова тадашње телевизијске продукције, остварен је радом изузетне ауторске, извођачке и сарадничке екипе. Али, ни сценариста Слободан Стојановић, ни редитељ Сава Мрмак, ни аутор музике Баронијан Варткес нису више међу живима да сведоче о свом доприносу. Када је реч о драмским серијама, реализована је у целини и емитована само серија Вук Караџић по сценарију Милована Витезовића, у режији Ђорђа Кадијевића. Реализација је отпочела 1984. године, а завршена је 1987, када је серија и емитована. Серија Вук Караџић је најбоља биографска серија урађена у Телевизији Београд. У њој се, док прати живот и рад Вука Караџића, приказују и преломни моменти историје и културе српског народа у доба настанка модерне српске државе, тако да је значајна и по тим домашајима. Грандиозна серија Сеобе, рађена по истоименом делу Милоша Црњанског, једном од најбољих романа српске књижевности, такође започета у претходном периоду, није окончана у целини због сплета разних неповољних околности. Тек 1994. године завршене су две епизоде које се темеље само на првој књизи романа. Још горе судбине била је серија Свети Сава. Милован Витезовић је написао сценарио и, уз почетне мере за организацију продукције, на томе се стало. Био је то крај амбиција Телевизије Београд да реализује грандиозне драмске серије, иако су се стекле све ауторске претпоставке за такве подухвате. У ратним годинама које ће наступити опадала је финансијска, а самим тим и продукциона снага Телевизије Београд, па су такви пројекти остајали за неизвесну будућност. У наредној епизоди представићемо хумористичке серије и циклусе.

- Учесници: монтажер Петар Путниковић, директор фотографије Слободан Обрадовић, уредник Милован Витезовић, редитељ Ђорђе Кадијевић, уредник Играног програма Љубомир Радичевић
- Сценариста др Мирослав Савићевић; уредници др Мирослав Савићевић и Весна Дошен; водитељ Мића Орловић; редитељ Никола Лоренцин
- Премијерно емитовано у "Трезору" 16.10.2011, репризирано 09.04.2015 (РТС САТ); Редакција за историографију, уредник Бојана Андрић