Читај ми!

Соларне олује

Сунце је за нас постојана, спокојна визија вечности. Енглески астроном Ричард Карингтон забележио је септембра 1859. године знакове турбуленције на површини наше звезде.

Био је то почетак једне од највећих соларних олуја икада забележених. Врели млазеви магме шикљали су неколико десетина хиљада километара у свемир.

Извијали су се вихори врелог гаса. Температура је достизала неколико милиона степени Целзијуса. Усред тог комешања, појавили су се необични црни кругови.

Биле су то Сунчеве пеге, по данашњим проценама, двадесет пута веће од Земље.

Из њих су избијали млазеви плазме што научници називају короналним експлозијама. Више од милијарду тона соларних честица кретало се ка Земљи. На основу протока времена који је забележио Карингтон, научници данас процењују да је олуја са Сунца путовала брзином преко осам милиона километара на сат.

Посматрачи широм света описивали су ову појаву као претапање дана у ноћ.