Наравно, то су сорте које дају одлична вина, али стручњаци и трговци на светској берзи вина тврде да пролази време "кабернеизације" и "шардонизације" и да долази време мање познатих, неких нових или оних готово заборављених сорти.

Када је, 2002. године, Милијан Јелић одлучио да у родном крају подигне винограде и отпочне да производи вино, многи су скептично вртели главом. Ваљевски крај није погодан за винову лозу, говорили су. Милијан Јелић се, упркос свему, одлучио за експерименталну сорту „морава".

У пажљиво негованим виноградима у Бујачићу, на Голој и Кршној Глави, на око двадесет хектара, највећим делом се налази та нова српска сорта "морава", али и сорте попут "петке" и "паноније", а и неке старе готово заборављене и потиснуте сорте.

На развоју и очувању старих, аутохтоних сорти, највише је последњих година рађено у Жупи. Већ постоји неколико озбиљнијих црвених вина, попут прокупца или рскавца - принца својих винограда, како кажу браћа Рајковић, који га гаје на око пет хектара. Ту је и врло специфична, мирисна тамјаника, којом се поносе у Винској кући Минића.

Аутор и уредник Милица Барјактаревић.