Културна баштина Србије: Специјални резерват природе Засавица

Тај простор је одлуком Владе Републике Србије 1997. године проглашен за специјални резерват и дат на управу Покрету горана Сремске Митровице. Био је то једини заштићени простор на свету којим је управљала једна оваква организација.

Захваљујући брижљивом управљању кроз све протекле године Специјални резерват Засавица и данас је без иједне фабрике и без иједног загађивача.

А, Засавица се за сву досадашњу бригу одужила невероватним диверзитетом.

Свакодневно привлачи пажњу стручњака из многих научних области, као и пажњу све већег броја посетилаца и поштовалаца природе из Србије и света.

Данас кад свака земља води рачуна о очувању аутохтоних раса, уз помоћ државе, Специјални резерват Засавица постао је чувар старих раса, односно генетског потенцијала. На пашњаку Ваљевац, који је срце Резервата, слободно живе, као и пре више стотина година аутохтоне расе. Подолско говече је највеће радно говече у Европи, које сада поново пасе и размножава се на Ваљевцу. Зна се да је магареће млеко међу најбољим средствима за негу коже, као и одличан лек за имунитет. То драгоцено млеко дају магарице старе балканске расе у Резервату. Ту је и занимљива прича о босанском брдском коњу, као и о, сад већ чувеној, раси мангулица.

Посебно богатство су и 213 врста птица, а ту је после многих деценија поново и сасвим необичан становник вода Засавице и неуморни градитељ - дабар.

Опстанак ретких и заштићених биљних врста, водоземаца и инсеката, као и огромни ресурси пијаће воде у дубинама земљишта, чине Специјални резерват Засавица, поред осталог, местом од виталног и стратешког значаја за садашњу и све будуће генерације којима остављамо у наслеђе ово богатство.

Аутор Милица Бајић Ђого