Трезор

Генерални урбанистички план 1972 - прилог Београдске хронике о Генералном урбанистичком плану Београда одржаном у Урбанистичком заводу Београда. Стојећи поред великиих мапа Београда, нови урбанистички план образлаже директор Урбанистичког завода Александар Ђорђевић пред председником Титом и руководством Србије и Београда. Ево једног цитата из излагања: "У 2000. години економисти су прорачунали реално, да ће доходак по глави становника износити преко 4000 долара. Београд ће имати 670.000 домаћинстава и имаће 670.000 станова са стандардом од 21 м квадратног по становнику у стану. Београд ће имати 880.000 запослених и улицама ће циркулисати 630.000 аутомобила. Прогнозе учињене на бази демографских, економских и других студија, предвиђају да ће кроз 30 година година да ће бити нешто мање од 2 милиона становника. Град ће се ширење по околним еренима. Ширење града неће се одигравати спонтано, у концентричним круговима, већ очекујемо да ће се одигравати у изразитим линеарним правцима, у три експанзивна правца: према Смедереву, према Батајници и према Обреновцу. Поред јаких друмских магистрала, ослањаће се и на ефикасну линије масовног јавног саобраћаја, метроа. За изградњу нових стамбених насеља треба рећи да су бирани терени са повољним микроклиматским, геолошким и саобраћаним и пејзажно естетским условима... нова насеља градиће се са мањим густинама, мање високих објеката и са минимумум буке..."

- Учесници: инж. Александар Ђорђевић, Председник СФРЈ Јосип Броз Тито, Јовака Броз, Мијалко Тодоровић, Бранко Пешић
- Аутор Татјана Ленард
- Произведено 1972, премијерно емитовано 31. маја 1972; Редакција информативног програма; репризирано у "Трезору" 06.05.2015

Корак у 21. век - ово је пета епизода серије Београд, а наслови претходне четири епизоде су: Битка за Београд, Судбина феникса, Пут слободе, Ход милиона, Корак у 21. век. Темељан Урбанистички план Београда, усвојен 1972. године, многи сматрају најбољим урбанистичким планом до сада. Архитекте, урбанисти и друштвено-политички радници, учесници ове емисије су непосредно или посредно учествовали у изради овог Плана. Говори се о развоју, и будућем изгледу Београда у којем ће према истраживањима у 2000. години у Београду радити и живети 1,670.000 становника. Предвиђена су четири главна правца развоја: батајнички за 180.000 нових становника, грочански са око 300.000, обреновачки са око 300.000 и авалски са 180.000 нових становника. Након завршетка изградње Коњарника, пружа се правац развоја града према Смедереву за 200.000 нових становника, који ће се зауставити код Ритопека. Према овом плану потребе за водом и електричном енергијом ће непрекидно расти, а могућности за снабдевања ће бити мање. Предвиђа се да ће у будућности бити забрањен улазак угља у град, а да ће се више користити гас. Доћи ће до измештања индустрије из Земуна, Аутопута И и Аутопута ИИ, док Београдска лука треба да порасте нарочито са развијањем канала Мајна-Рајна. Градиће се нови мост који ће ићи на Немањину улицу док ће стари железнички мост бити порушен, а нов мост ће везати нову железничку станицу са системом железничких пруга. Преко Аде циганлије и преко Сајмишта градиће се други нови мост који ће бити део система са трансверзалом на новом Београду. Стара железничка станица биће измештена у Прокоп...
"Трезор" захваљује Друштву архитеката Београда на помоћи у идентификацији учесника емисије.

- Учествују: арх. Александар Ђорђевић, арх. Милутин Главички, арх. Коста Карамата, инж. Велимир Томић, економиста Миодраг Јанић, инж. Петар Лукић, арх. Смиља Каначки, инж. Стеван Милинковић, социолог Ђура Ђуровић, председник Привредне коморе Иван Стамболић, председник Градског комитета Душан Глигоријевић, председник Градске скупштине Живорад Ковачевић
- Редитељ Владимир Момчиловић
- Произведено 1974, премијерно емитовано 7. децембра 1974; Документарно-фељтонистичка редакција II програма ТВБ, уредник Зора Кораћ; репризирано у "Трезору" 11.07.2012, 01.07.2014, 06.05.2015