Траг: Заувек браћа

Чиста срца и мисли неоптерећених икаквим, по спокој и љубав ризичним премисама школарци су тако упутили на чињеницу да се људи могу разликовати на стотину начина, да се породице могу делити и вере мењати, а да су само љубав, уважавање, разумевање и сарадња сигурни залог и ослонац.

Историја бележи а народ још памти да је живаљ Полимља ислам прихватао у таласима, зависно од (не)прилика. Није био редак случај да ислам неко прихвати не само у сопственој изнудици, како би заштитио сопствену лозу, већ да би помагао и штитио осталу браћу.

Скулптура „Заувек браћа" настала је као реплика фотографије, старе готово цео век, на којој Ружица, иако у поодмаклим годинама још заштитнички грли, а истовремено се и ослања, на синове Луку и Алију, који се до преласка у ислам звао Ристо.

Та стара, судбинска фотографија, коју је 1919. у Пријепољу начинио Андрија Богдановић, студент са Сорбоне и један од хиљаду триста каплара, полазиште је приче ауторке Јелене Божовић која проналази Алијине и Лукине потомке, али и фамилију Кучевић на Пештери, рођаке Карађорђевића.

Ауторка: Јелена Божовић