Трезор

Парк пријатељства - Поводом одржавање Београдске конференције ваблоковских земаља, на иницијативу Младих горана дата је идеја о оснивању Парка пријатељства који се налази у приобалној зони Новог Београда, иза зграде данашње Палате Србије (СИВ, Палата Федерације). Прво дрво засадио је, 31. августа 1961, у име Покрета младих горана Србије, тадашњи председник Воја Лековић, а платане у Алеји мира засадили су први државници Ибрахим Сувеил из Саудијске Арабије и Хабиб Бургиба из Туниса 3. септембра. За њима су садила платане још 23 државника, учесника Конференције и као домаћин, последњег дана 7. септембра, садницу платана засадио је и Тито. Касније су ту праксу наставили и други државници који су посећивали Београд. Конкурс за изградњу и уређење парка расписан је 1965, стручни жири је прву награду доделио арх. Милану Палишашком. Изградња је планирана у етапама, али се у каснијим годинама није изричито поштовао ни архитектонски пројекат, нити утврђени распоред и врсте дрвећа. Екипа "Трезора" провела је једно преподне у Парку пријатељства, у пријатном разговору са архитектом Миланом Палишашким и руководиоцем из градског "Зеленила" Мирјаном Чамбас.

Арх. Милан Палишашки (Нови Сад, 1927 - Београд, 2017) "... Истом тематском блоку припада и ауторово обликовање парковског пејсажа блока 14 у Новом Београду, такозваног 'Парка пријатељства' (1965) чији смирени и достојанствени геометризам зналачки заобилази темом зацртани идеолошко-политички и симболички патос локације (Слободан Гиша Богуновић "Архитектонска енциклопедија Београда XIX и XX века")

- Учесници: Арх. Милан Палишашки, Мирјана Чамбас, саговорник Бојана Андрић
- Снимано 11.08.2011, премијерно емитовано у "Трезору" 01.09.2011; Редакција за историографију 

Ти дани, те године - "Ово је последња, 26. емисија наше серије Ти, дани, те године. Ако сте редовно гледали ову нашу серију кроз свих шест месеци, могли сте да видите како се наша земља развијала и расла у слободи од 1945. до 1961. године. Ову серију завршићемо једним догађајем од историјског значаја који је означио прекретницу у савременом свету подељеном на блокове: стварање Покрета несврстаности", говори Скале Митић на почетку емисије. Припреме оснивања Покрета трајале су од 1953. до 1961, Тито је у том периоду посетио земље Азије, Африке, Европе и Америје и разговарао са више од 25 светских лидера. Касније су и представници земаља прикључених Покрету долазили у Београд на даље договоре. Од 1. до 6. септембра 1961. трајала је Прва конференција несврстаних земаља у Београду. Конференцију је отворио Тито речима: "Окупљени на овој конференцији, ми смо свесни да преузимамо на себе велику одговорност пред мирољубивим светом, који се с правом нада да ћемо ми овдје учинити све како би се уклонила опасност која лебди над човјечанством. Народи читавог свијета очекују да ће одавде чути једнодушан и одлучан глас против свега што онемогућава миран стваралачки живот људи на земљи. Људе је већ измучио хладни рат који узима све оштрије облике и они стрепе од могуће катастрофе којим би био произрокован нови свјетски рат. Према томе, сматрам да ћемо ми учинити велику услугу свијету, ако јасно и одлучно укажемо на пут који води ка смиривању, ка слободи и равноправности и мирољубиво стварање свих народа." Закључци које је Београдска конференција донела може се свести на оно што је рекао Кваме Нкрумах председник Гане: "Прво - ми се морамо заложити за опште и потпуно разоружање. Друго - мора бити прихваћено и признато постојање две Немачке државе. Треће - морамо деловати да велике силе потпишу мировни уговор са Немачком. Четврто - треба да се боримо за потпуну ликвидацију колонијализма. Пето - треба предложити да један заменик Генералног секретара ОУН буде из несврстаних земаља. Шесто - треба да подржимо пријем Народне републике Кине у ОУН. Седмо - Африка мора бити проглашена безатомском зоном!" Последњег дана седница је трајала до 2 сата после поноћи, светски лидери су излазили из Дома Народне скупштине, а Београђани су их у огромном броју, као и сваког дана до тада, дочекивали и испраћали аплаузом и узвицима.

- Учесници: Светолик Скале Митић, Марина Рајевић
- Уредник Светолик Митић; сценариста Милорад Гончин; спикери Миодраг Здравковић, Марина Рајевић; уредници ТВ Београд Мухарем Первић, ТВ Љубљана Љубиница Симонити-Седмак, ТВ Нови Сад Будимир Будимац, ТВ Приштина Ћазим Келменди, ТВ Сарајево Војо Бабић, ТВ Скопље Сталин Лозановски, ТВ Титоград Милорад Радетић, ТВ Загреб Борис Срића. Релаизација: продуцент Владимир Папић, организатор Миодраг Меденица, синхронизација Драган Момчиловић, Небојша Стојановић; сарадник Јулија Чалић, сценограф Сава Аћин, музички сарадник Варткес Баронијан, асистент монтаже Мирјана Станишић, монтажер Војислав Коријенац, асистент режије Соња Иватовић, редитељ Зоран Предић. За реализацију коришћен архивски материјал "Филмских новости", коришћена Документација Радио Београда.
- Произведено 1982, ЈРТ

Петак, 03.09.2021. на РТС СВЕТ у 1 сат после поноћи

Серија "Време телевизије": други део емисије о Деветом марту

Девети март: узалудне наде, други део - 59. епизода серије Време телевизије окончава приказ деловања Информативног програма после демонстрација опозиције 9. марта 1991. године. Одмах после оставки дотадашњих челника и именовања нових, ТВ Београд почела је слободније да се понаша у односу на владајући режим. Тако је већ 13. марта преносила митинг са Трга републике, на коме је говорио Вук Драшковић. Презентирала је и разговор Слободана Милошевића са студентима и професорима Београдског универзитета. У План програма за 1991. годину унети су ставови о аутономности ТВ Београд у односу на Владу и политичке странке, на шта Народна скупштина даје сагласност. Међутим, после оружаног сукоба хрватске полиције и Срба у Борову Селу, 2. маја сенка владајућег режима почела је поново да се надноси над Информативним програмом. Крајем јула Народна скупштина доноси Закон о радио-телевизији којим се формира РТС и ставља у зависан положај од Владе. Именовани су и нови вршиоци дужности РТБ и ТВБ. Информативни програм вратио се на позиције пре 9. марта, али уз знатне унутрашње отпоре.

- Учесници: уредници Ненад Ристић, Михајло Ковач, Милан Јовановић, Милорад Јовановић; коментатори Милорад Петровић и Владо Мареш; председник Српског покрета обнове Вук Драшковић; председник Демократске странке Драгољуб Мићуновић
- Сценариста др Мирослав Савићевић; уредници др Мирослав Савићевић и Весна Дошен; водитељ Мића Орловић; редитељ Никола Лоренцин
- Произведено 2005-2007, премијерно емитовано у "Трезору" 26.03.2011, репризирано 25.12.2014 (РТС САТ), 08.03.2019; Редакција за историографију, одговорни уредник Бојана Андрић