Читај ми!

Трезор

Први магнетоскоп у Телевизији Београд

Шездесет година од првог магнетоскопа Телевизије Београд

Преноси прославе Двадесетогодишњице Револуције у Ужицу и Прва конференција несврстаних у Београду, у даљем развитку Телевизије Београд, означиће прекретницу. У јуну 1961. године набављена су два магнетоскопа. Прва употреба Магнетоскопа била је 3. јула када је на магнетоскопу у Београду уснимљено откривање Титовог споменика у Ужицу. Прво магнетоскопско уснимавање на двоинчну траку обавио је инж. Миливоје Шарчевић. Септембра исте године, на Београдској конференцији манетоскоп се већ увелико користи. Иако су у ово време само служили да се преноси и комплетно припремљене емисије из студија на магнетну траку и снимци одложно емитују, магнетоскопи су наговештавали залазак "живе телевизије", која је сама суштина ТВ медија.

Телевизија у Ужицу 1961 - Централна прослава 20 година од револуције, 4. јула 1961. у Титовом Ужицу ставила је телевизију пред, до тада, највећи задатак. За тај догађај биле су обједињене снаге свих ЈРТ центара. Основни проблем је био тај што Титово Ужице још није било укључено у подручје покривања југословенске телевизијске мреже. Два пара преносних уређаја за радио-усмерене везе монтирали су на брду изнад Титовог Ужица и на Овчару инжењер Боривоје Топаловић и техничари Милорад Крунић и Петар Станић, а два магнетоскопа специјално набављена за овај догађај монтирао је стручњак РЦА уз помоћ Миливоја Шарчевића, коме је тада магнетоскоп био дипломски рад. Била су ангажована двоја репортажна кола (Студија Београд и Студија Љубљана), две филмске тонске камере (Студија Београд и Студија Загреб), осам немих филмских камера (шест Студија Београд и по једна Загреба и Љубљане), четири аутомобила, расветни парк... Овом опремом руковала је екипа од близу сто људи - новинара, техничара, извођачког особља, сниматеља, тонаца, електричара, возача и других занимања. За све је био обезбеђен смештај и исхрана имровизованом кампу у центру Ужица. Први пренос из Титовог Ужица, 2. јула, фудбалска утакмица "Партизан" - "Вележ" извршила је, као и све доцније спортске преносе, екипа Студија Љубљане; 3. јула, пренос свечаног откривања споменика Титу на централном тргу реализовала је екипа Студија Београд; за време преноса откривања споменика, извршено је прво снимање на магнетоскоп у Телевизији Београд. Захваљујући репродукцији са магнетоскопа, снимак свечаности могао се поново видети исте вечери. Био је то велики догађај и за гледаоце. Сутрадан, 4. јула, извршен је пренос са дочека Тита у Ужицу и великог митинга у Крчагову. Поподне 3. и 4. јула била су још два преноса спортских догађаја, као саставни делови читаве манифестације. У року од три дана извршено је пет преноса и око 50 филмских снимања. Филмови су специјалним хеликоптером пребацивани у Београд, у лабораторију. Први магнетоскопски снимак преноса манифестација у Ужицу није сачуван, постоје само филмски материјали које су снимали сниматељи Телевизије Београд, а користио новинар Симо Гајин у специјалном програму емитованом 1. јануара 1962, а које "Трезор" репродукује.

- Произведено 1961, емитовано 01.01.1962; Редакција информативног програма; репризирано у "Трезору" 09.07.2012, 30.05.2016

Телевизија, мајка и маћеха, спот - Од 1958. емитовање програма је ишло уживо из студија или репортажних кола Набавком магнетоскоп емисије су се могле снимати и чувати. Почело се са фондом од 10 двоинчних ВТР трака; до почетка седамдесетих година догурало се до 600 трака, а када се половином осамдесетих прешло на нови формат у магацину је било око 8.400 трака и на њима најмање три пута толико емисија. Вечито сиромаштво уз које иде и несташица трака основни је разлог што Телевизија Београд није сачувала све своје производе. Вечити недостаци погледа у будућност и одговорности према аудио-визуелном запису као делу националног и културног блага.

- Сниматељ Вељко Јевтовић, текст казује Радивоје Андрић, монтажер Ђорђе Анђелковић, аутор Бојана Андрић
- Премијерно емитовање скраћене верзије у "Трезору (емитовано у целини премијерно 06.06.2003, репризирано 25.11.2003, 20.08.2015, 30.05.2016, 12.06. и 22.10.2018, 20.05.2019), Редакција за историографију, одговорни уредник Бојана Андрић

Драгоценост из Трезора - У октобру 2003. године, приликом уобичајног преснимавања старих трака, преснимљено је и 14 минута једног неидентификованог записа. Накнадним истраживањем у "Трезору" утврђено је да се ради о случајно сачуваних 14 минута ТВ комедије реализоване по причама Стевана Сремца у режији Владимира Петрића и Јована Коњовића и емитоване 23. октобра 1961. године. Ако знамо да је први магнетоскоп почео да се користи (пробно јула 1961) а редовно од 1. септембра исте године, и да је тек од тада почело поступно да се прелази са живог емитовања на снимање и одложно емитовање, онда је ових 14 минута права драгоценост. Коментар о овом открићу даће за "Трезор" проф. Влада Петрић, један од првих редитеља на Телевизији Београд, професор Факултета драмских уметности, професор Харвардског универзитета, теоретичар и историчар филма, аутор прве књиге есеја објављене код нас Осма сила - телевизија као комуникативно и изражајно средство, за коју је добио награду на првом конкурсу РТБ за дело из области масовног комуницирања. Сећање на давне дане првих снимања и о овом најстаријем ТВ снимку, изнеће и Драган Стојановић, камерман који је у Телевизији Београд радио од 1958 до 1996. године.

- Учесници проф. др Влада Петрић, камерман Драган Стојановић, саговорник Бојана Андрић
- Сниматељ Слободан Ратковић, графичка обрада Небојша Рашић, монтажер Владица Игов, аутор Бојана Андрић
- Снимано 13.11.2003, 04.02.2004; премијерно емитовано у "Трезору" 04.02.2004, репризирано 19.08.2004, 07.03.2013, 30.05.2016, 12.06.2018, 14.11.2019, 19.06.2020 (РТС СВЕТ); Редакција за историографију, одговорни уредник Бојана Андрић