Трезор

Павле Ивић, Извесна питања - Стваралац и завичај. Лингвиста Павле Ивић (1924-1999), научник је великог међународног угледа, био је члан у домаћим и иностраним научним установама највишег ранга, тако да је био члан Америчке, Норвешке, Словеначке, Аустријске, Македонске и Руске академије наука. Тешко је навести где је све држао предавања о србистичким, славистичким и општелингвистичким темама. Говорио је десет страних језика. Ивић је постао дописни члан САНУ 1972. и редовни 1978. године. Академика др Павла Ивића ауторка Душка Врховац Пантовић је замолила да каже оно што би сви морали да знају о историји свог језика. Излагање за широки телевизијски аудиторијум професор почиње овако: "Треба сви да знамо да је српски језик настао од заједничког словенског језика који се говорио пре хиљаду и по година, у пределима који нису тачно утврђени и који су знатно северније од данашњег станишта српског народа, негде с оне стране Карпата у данашњој Пољској, можда и деловима Украјине. Наши су се преци доселили овамо доносећи тај језик, други су се Словени разишли на друге стране. Тако је некада заједнички словенски језик претворен у низ појединачних словенских језика. Наш језик је на Балкану дошао у додир са језицима староседелаца пре свега са латинским. Готово цела територија коју сада заузима српски народ говорила је латински, пре него што су дошли Срби. Међутим није много речи тада преузето из латинског у наш језик због разлике у цивилизацији. Није било много ни контакта са Латинима, бар у првом тренутку, доцније је настала асимилација и ми гледајући колико предака имамо словенских, а колико балканских можемо рећи да ми нисмо у потпуности Словени, него да се у великој мери уклапамо у балкански амбијент, где су били Илири, Трачани и друга племена о којима се мало и зна. Од њиховог језика такође у нашем језику скоро ништа нема... али..."

- Учесник Павле Ивић, саговорник и уредник серије Душка Врховац Пантовић
- Реализација Драган Милојковић, Раде Пејчиновић, Драган М. Богдановић, Магдалена Шарић, Војислав Михаиловић, Гордана Вујичић, Зоран Андријевић, Марко Ковачевић, Александра Лоренцин, Бранислав Годић, Миленко Јовановић, Душан Кнежевић
- Произведено 1997. Редакција документарног програма, уредник Божидар Николић; репризирано у "Трезору" 10.01.2007