Читај ми!

Од плуга до дигиталне фарме: Како даље?

Процес приватизације српске пољопривреде започет је крајем 20 века без јасног плана и стратегије. Закони су били недоречени и зато су многе приватизације поништаване а свака следећа продаја предузећа била је по нижој цени и са још већим губицима. По речима стручњака приватизација у српској пољопривреди била је хаотична и стихијска а резултат је распродаја националних ресурса.

Иако у истим условима, без стратегије и регулативе неке приватизације биле су веома успешне. Тако се као једна од најуспешнијих издвојила приватизација зрењанинске млекаре коју је купила француска индустрија са дугогодишњом традицијом прераде млека. Захваљујући знању, доброј организацији и правовременим информацијама опстала је и Задруга у Клеку.

Међутим нису све приватизације биле успешне а о промашајима сведоче бројни показатељи. Драстично смањење сточног фонда условило је да за три деценије проценат хумуса опадне са 5 на 2 одсто. У истом периоду површине под системима за наводњавање умањене су три пута. Деведесетих година под системима за заливање било је 150 000 хектара а 2019. године  наводњавано је 47 000 хектара.

Видећете и како је за само неколико дана пропао Пољопривредни комбинат 8 септембар у Пироту.

Доносимо и причу из Српског Итебеја где више од три деценије постоји Задруга, добро послује и обезбеђује сигурност пољопривредним произвођачима из Итебеја и околине.

Уредник и сценариста Алексндра Шарковић
Редитељ и избор музике Бранислава Стефановић
Монтажер Ксенија Савићевић
Извршни продуцент Светлана Бандић; Продуцент серије Драгана Богдановић
Сниматељи: Никола Ђуровић, Бранко Пелиновић, Хаџи Владан Мијаиловић и Гојко Деспотовић