Читај ми!

Хајдучија у Србији и Југославији: Хајдучки процес

Обрађивање, ако не највећег оно сигурно монстр судског процеса, који нам се у историји десио (мада ја мислим да је у нашој судској пракси највећи) у Чачку 1897. године на суђењ хајдуцима тога краја, је за екипу Документарне редакције био само почетак слагања делова слагалице која се отварала пред нама све јасније и изазовније до последње приче коју смо реконструисали али... ипак за крај оставили могућност за њено употпуњавање и после нас.

Наиме о овом суђењу колико год оно било и велико и историјски значајно, се готово ништа не зна и не говори. Можда је томе допринела и чињеница да са овог судског процеса не постоји ни један једини документ.

Све је уништено недопустивом самовољом и незнањем комуниста после ослобођења Чачка. Али је зато, хвала богу, захваљујући знању нашег познатог новинара Пере Тодоровића, који је свакодневно извештавао са овог суђњења, преносећи чак и судске записнике до у танчине могуће овај догађај данас реконструисати. Он је на неки чудан начин осећао да то што је тада писао у листу "Хајдучија" надилази новинарски посао. И испоставило се да је више него икад био у праву.

Све што се о овом хајдучком суђењу зна, зна се захвалкујући писању овог новинара чија "Хајдучија" временом постаје не само хроника већ и документ о једној појави, о феномену хајдучије и хајдука, која су се у то време на прагу 20, века толико осилили да су створили паралелну државу и уз помоћ јатака и политичких моћника итекако утицали на функционисање ондашње државе Србије.

Али оно што је ово суђење недвосмислено показало јесте прави интезитет хајдучије која је у том моменту попримила озбиљне одлике организованог криминала и кокетирање политичких партија са њим. Све после тога је историја коју и ми живимо данас.

Анимације у серијалу је одрадио Алекса Гајић, графичку обрадиу Борко Ћирић, музику компоновао Дејан Пејовић - Пеја, директор фотографије је Милан Станић, монтажу потписује Владимир Радовановић а уредник и аутор серијала је Оливера Панчић.