Трезор

Клокотризам као антиципација, Старо сајмиште са људима - Значење анаграма клокотризам је "кловнови који трају јер је беда вечна" плус иронични изам (кловнови који трају + наставак-изам). Име је дао песник Александар Секулић. Основна намера је сабирање свих уметности у један симбиотички, органски израз. Клокотризам се испоставио као "недостајућа карика" у поетском ланцу београдске ликовне сцене - дада, зенит, хипнизам, флукс... Био је валидна опозиција доминантним естетикама окупивши таква имена као што су Коља Милуновић, Божа Бабић, Стева Кнежевић... У клокотристичким акцијама које смо називали "ситуакције", нашим главним оружјем за директни судар са публиком, стасала је читава генерација аутора. "Ситуакције " су антиципирале перформанс. Клокотризам није био покрет. Термин "покрет" се намерно избегавао јер је клокотризам био више отворена духовна радионица. Не естетика као стратегија, већ збир поетичких воља. (из интервјуа уметника Николе Шиндика, "Глас јавности" 2006) Овај уметнички покрет настао је у Београду 1978. године. Чланови покрета су песници, сликари архитекте и други, песничке и прозне текстове објављују, а по трговима, улицама и ливадама приређују догађаје сличне хепенингу. Снимак овог несвакидашњег уметничког хепенинга, одржаног на Старом сајмишту 2. маја 1982. године, у којем је учествовало око 1000 људи: разнородни уметници: песници, сликари, вајари, музичари, перформери, као и затечени житељи Старог сајмишта, познате личности из јавног и културног живота, градоначелник Богдан Богдановић и за данашњу емисију која је телевизијски уобличена и завршена тек двадест година касније и на тај начин добила једно ново виђење и нову публику.

- Учесници: Ђорђије Црнчевић, Миљурко Вукадиновић, Предраг Богдановић, Богдан Јовановић, Ивана Миланков, Бранислав Вељковић, Адам Пуслојић, Евгениа Демниевска, Александар Секулић, Димитрије Тодоровић, Оља Ивањицки, Славољуб Чворовић, Синиша Крунић, Ђорђо Вукоје, Јоан Флора, Драгомир Зупанц, Милена Ничева, Балша Рајчевић, Стеван Кнежевић, Радош Стевановић, Зоран Петровић, Зоран Цвјетићанин, Милосав Сунајац, Тодор Стевановић, Иван Растегорац, Маријана Дан-Мијовић, Никола Шиндик, Фило Филиповић, Миша Сарић, Милорад Ступовски , Коља Милуновић, Гордана Јоцић, Матија Вуковић, Предраг Драговић, Наташа Радуловић, Војислав Вујисић, Добрица Камперелић, Вук Растегорац, Ансамбл "Ренесанс" и други

- Снимано 2. маја 1982, Телевизијска реализација: уредник Документарне редакције Божидар Калезић, уредник и сценариста Драган Коларевић, идејне за сценарио Адам Пуслојић, Александар Секулић, Коља Милуновић, Иван Растегорац, Бранислав Димитријевић, Предраг Богдановић Ци , текст читао Жарко Обрачевић, стихове казивао Предраг Коларевић, продуцент редакције Снажана Родић, тонска обрада Драган Радисављевић, избор музике Љубиша Срећковић, графичка обрада Душан Илић, монтажери Наталија Николић, Илија Павловић, Бранислав Годић , секретар режије Милијана Пјевовић, редитељ Зоран Цветковић
- Премијерно емитовано априла 2001; Редакција културно забавног програма, главни и одговорни уредник Божидар Николић     

Уметници у простору и времену - Емисија је склопљена из делова архивских емисија које сведоче о животу и раду уметника у њиховим атељеима на Старом сајмишту. Почиње делом из емисије Клокотризам као антиципација (2001) и сећањима тројице учесника на "сајам клокотризма" које је одржано 2. маја 1982. испред централне куле на Старом сајмишту. Следи затим разговор у атељеу и на травњаку испред Централне куле, Свете Лукића са Олгом Јеврић, а Олга говори неку врсту свог уметничког манифеста; из серије Нешто сасвим лично (1984). Ту је и запис из серије Међутим Феликса Пашића који иде трагом прве југословенске премијере Бекетовог Чекајући Годоа која је одржана у атељеу Миће Поповића (1985). Затим после неколико покушаја да се Старо сајмиште сачува као културно-историјска целина, 1992. усвојен је план заштите објеката од рушења и план њихове обнове - а то је значило пре свега принудно исељавање уметника из њихових атељеа. Једном таквом исељења, присуствовала је и камера "Трезора". Тадашњи станар, уметник у селидби, иначе гледалац "Трезора", позвао нас да преузмемо неке од радова вајара Градимир Алексића који су остали на галерији, када се он одатле иселио. Предпоставио је да ће нас интересовати биста Лоле Ђукића чији је одливак у бронзи, постављен септембра 2010. у Холу Телевизије Београд, у Таковској 10. Наравно да смо са захвалношћу преузели оригиналне радове Градимира Алексића, па смо пренели бисте Лоле Ђукића и Лоле Рибара о којем постоје многи записи и емисије у Програмском архиву Телевизије. Дела вајара Градимира Алексића налазе се на Калемегдану, Куршумлији, Кладову, Будви, Улцињу, Новом Београду а од фебруара 2013. налазе и у нашем Музејском депоу у Абердаревој 1.

- Учесници: песници Александар Секулић, Адам Пуслојић, сликар Мило Милуновић, вајар Олга Јеврић, књижевник Света Лукић, сликар Мића Поповић, сценограф Марио Маскарели...

- Реализовали 2013/2020: Милена Јекић Шотра, Маријана Цветковић, Гордана Грдановић, Петар Ђиновић, Нада Зилџић Додиг, Бојана Андрић

- Премијерно емитовање, Редакција за историографију