Читај ми!

Салман Рушди: Искушење смрти

"Стварност може имати метафоричан садржај; то је не чини мање стварном", каже на једном месту у роману "Деца поноћи" индијско-британског писца Салмана Рушдија наратор романа, Салем Синај. Писац Рушди није те 1981. године, пишући роман који ће га учинити славним, ни сањао како ће га, седам година касније, стварност сустићи. И престићи.

По објављивању следећег романа под насловом "Сатански стихови", тачно на дан 14. фебруара 1989, можда ни не хајући за то што је то у западној култури некакав Дан заљубљених, ирански ајатолах и верски вођа Рухолах Хомеини прогласио је фатву, смртну казну која се не може опозвати, којом је широм света муслимански живаљ овлашћен да одстрели Салмана Рушдија. По тумачењу ајатолаха, Рушди је у "Сатанским стиховима" - увредио пророка Мухамеда. Остало је историја.

У филму Салман Рушди: Искушење смрти редитеља Вилијама Карела, а у продукцији Arte Frans канала, Салман Рушди, тридесет година касније (овај филм је сниман крајем 2018.) говори о своје три деценије промењеног живота.

Не спомињући свима нам добро познате чињенице да му се брак распао, не спомињући ни старијег сина Зафара коме је написао и посветио следећу књигу "Харун и море прича", концентришући се на тадашње осећање свеприсутног страха и животних околности на које више не може да утиче, сатеран у егзил илегалног бивствовања чија правила одређују агенти безбедности а не његове жеље, Салман Рушди нам се у овом једносатном документарцу снимљеном у Њујорку, где писац живи последњих 20 година, открива као мислеће биће које је и своју несрећу и прогонство умело да доживи и смислено обради у свом уму, и духу, не губећи свој особени смисао за хумор чак и када говори о најтежим аспектима своје личне драме.

Тако у једном тренутку описује свој улазак у представништво америчке телевизије CBS у Лондону где, још унезверен од првих вести о фатви и гледања снимака у коме разјарени људи широм Ирана пале његове слике или их натичу на шиљке, пита дежурног новинара: "Шта ово може да значи?" и онда мирно, без гримасе на лицу, цитира новинарев одговор: "А, не брини; Хомеини сваког петка осуђује на смрт америчког председника".

Тај црни петак Салмана Рушдија потрајао је, међутим, читаву деценију током које се он скривао по Британији док напокон Иран, у лику Хомеинијевих наследника, није објавио да се одриче било какве одмазде према писцу Сатанских стихова или било којем од његових сарадника на тој књизи.

Оно што, међутим, остаје да над свима нама - учесницима овог филма, и његовим гледаоцима - лебди као танана сенка смрти је она квалификација фатве наведена у уводу овог текста: то је осуда која се, наиме, не може опозвати. Салман Рушди наставља да пише, и живи, у свету свеприсутног искушења смрти.

Репризу ове емисије моћи ћете да гледате на каналу РТС 3 17. октобра у 17.00 и у поноћ истог дана.

Одабрали: Невена Поповић и Бојан Босиљчић
Уредник страног програма из културе: Бојан Босиљчић