Трезор

Проф. др Михајло Митровић, архитекта (Чачак, 1. септембар 1922 - Београд, 20. децембар 2018)

Архитекта Михајло Митровић дипломирао је 1948. на Архитектонском факултету у Београду. У Урбанистичком заводу Србије, као главни пројектант, урадио је генералне урбанистичке планове за више српских градова. Године 1980. изабран је за редовног професора на Факултету примењених уметности у Београду. Један је од најпознатијих српских архитеката у свету. У његова најзначајнија дела спадају: одмаралиште "Нарцис" на Златибору, стационар ОУН у Бањи Ковиљачи, хотел "Путник", Генексове куле (Западна капија), храм Св. Василија Острошког у Београду, Римски извор, Језеро... Излагао је самостално у Музеју савремене уметности у Београду и Салону МСУ у Варшави, затим у Вроцлаву, те на многим колективним изложбама у свету. Бави се архитектонском публицистиком и критиком. Аутор је књига Новија архитектура Београда, Све је архитектура и На крају века. Добитник је Октобарске награде града Београда, листа "Борба", Салона архитектуре, Велике награде за архитектуру САС, Седмојулске награде за животно дело, те ордена Светог Саве... Био је генерални секретар Савеза архитеката Југославије, председник Савеза архитеката Србије. За почасног доктора Београдског универзитета промовисан 1999. За председника Академије архитектуре изабран 1999. године. Михајло Митровић сарађивао је са Телевизијом Београд од 1963. године , сценариста је и водитељ у серијама: Шта волим у архитектури, 1966; Десет савремених архитеката Југославије, 1968; Шта је донела Осака, 1970; Тргови - лице града, 1970; Водећи архитекти света, 1972.

Архитекта Михајло Митровић - Архитекта Михајло Митровић води екипу "Трезора" у Храм Светог Василија Острошког који је изграђен по његовом пројекту. Изградња овог изузетног храма, по пројекту започета је 1996. а завршена 2000-те године, храм је освећен 2001. То је прва црква саграђена на територији Новог Београда након Другог светског рата. Професор Митровић говори о томе како је дошао до идеје да се храм гради баш на том месту, о изградњи, о набавци материјала, па и бомбардовању током градње, о свима који су помогли изградњу храма и осталим садржајима који га окружују. Задовољан и поносан на свој пројекат који је до краја завршен баш онако како га је замислио и сачинио.

- Учесници: проф. др Михајло Митровић, саговорник Бојана Андрић

- Сниматељ Андреј Оштрбенк, асистент Срђан Басарић, сниматељ звука Бранко Стојановић, микроман Миљан Грубановић, расветљивач Миле Илић, сарадник сниматељ Милена Марковић, фотограф Бранко Белић, организатор Милка Јовановић, уредник истраживач Весна Игњатовић, монтажер Додиг-Зилџић, аутор Бојана Андрић

- Снимано 19.08.2014, премијерно емитовано у "Трезору" 01.12.2014, репризирано 15.01.2014, 25.02.2015, 13.12.2016. и 25.02.2019; Редакција за историографију, уредник Добривоје Илић 

Три трга, Тргови - лице града, 5. епизода - Најављујући ову епизоду аутор арх. Михајло Митровић наглашава: "У једној емисији наше серије говорили смо о београдским трговима, не налазећи ни нове ни старе, ми смо ту емисију назвали Београд - град без тргова. Припремајући се за ову емисију, да вам прикажемо неке нове тргове после рата код нас, нашли смо се готово пред истим проблемом у којем смо били у случају Београда. За утеху Београду, у целој земљи нисмо нашли ниједан целовити нови градски трг. Упркос чињенице да смо веома много градили, да смо изградили безбројна стамбена насеља, да смо градили облакодере по прашњавим градићима и безводним варошицама, упркос чињеници да смо градили чак и читаве нове градове, нисмо нашли тргове иако су читаве мале војске архитеката радиле пројекте за многе тргове наших градова. Нисмо их нашли, иако је било многих конкурса од Љубљане, преко Чачка, Крушевца, Ниша, Скопља и Титограда. Срећом, свако правило има изузетак и ми смо у прилици да вам прикажемо три трга: Трг револуције у Љубљани пројектовао је арх. Едвард Ровникар кога са правом сматрају представником нове словеначке архитектуре, други је Центар Скендерија у Сарајеву који су пројектовали сарајевски архитекти Живорад Јанковић, Халид Мухасиловић и инжењер Огњен Малкин, трећи је Трг партизана у Титовом Ужицу, београдског архитекте Станка Мандића, најлепши у нашој земљи, који је постао симбол града и нашао се на угледним странама архитектонске публицистике у свету..."

- Учесник проф. арх. Михајло Митровић

- Уредник серије Драган Јевтић, аутор арх. Михајло Митровић, сниматељ Тибор Звезданић, асистент сниматеља Милован Урошевић, филмски прилози: из Љубљане Вики Погачар, из Сарајева Мирослав Свара; мотажер Милица Полићевић, редитељ Бранко Ћурчић

- Премијерно емитовано 16.04.1970, Редакција образовног програма, уредник Мирољуб Јевтовић; репризирано у "Трезору" репризирано 15.01.2014, 25.02.2015, 13.12.2016. и 25.02.2019.

На одру - На испраћају посмртних остатака арх. Михала Митровића, његов пријатељ, арх. Бранко Бојовић је, између осталог, рекао: "... Од огромног је значаја публицистичка делатност Микице Митровића. Он је један од оних малобројних архитеката који су били стварно писмени. Он је у раним година схватио да је универзални говор цивилизације, не паластична форма, не архитектонска, него писана реч. У "Политици" је објавио између 1500 и 2000 текстова које су почеле као мале, скоро интимне белешке, а завршиле као озбиљни есеји... Микица је на први поглед био нежан продуховљен човек, међутим имао је стабилан, стамен карактер, био је комплекснији... умео је да буде затворен у себе и своје дело, а био је јавна и активна личност. Умео је да буде веома личан и веома социјализован... Плодан човек, пун енергије, посвећеник, живео од архитектуре, у архетектури и за архитектуру. Данас нема наследника, нема никога ко има моралне, радне, организационе и друге капацитете, што је разуме се за нашу архитектуру штета...". Веома емотивно говорио је затим Гаврило Глоговац, унук архитекте Митровића.

- Припремили Зоран Јерковић, Бранко Белић, Милена Јекић, Шотра, Иван Крстић, Милена Марковић, Александар Андријевски, Бојана Андрић

- Снимано 24. децембра 2018, премијерно емитовано у "Трезору" 25.02.2019; Редакција за историографију