Моја лепа Србија: Петровац на Млави

Православна црква Св. Вазнесења подигнута је 1866-1869. године, основна школа 1901. године, железничка станица 1911. године, која је затворена 1969. године, среска власт је установљена 1842. године, статус варошице је добио 1873. године, право на одржавање вашара 1874. године, Млавску штедионицу 1887. године.

Петровац на Млави никада није био велико место, али постоји континуитет у насељавању његовог простора још од времена када се појављују први записи о насељима и становништву.

Петровац је настао на територији села Свиње. Не може се са сигурнишћу рећи да ли назив потиче од мноштва дивљих свиња које су настањивале подручје овог насеља које је обиловало храстовим шумама, или можда, од обичаја становништва да гаје домаће свиње. Према Браничевском тефтеру из 1467. године село Свиње је припадало Ждрелу, тимару Хамзе, сина Догановог. После овог помена, назив места се наводи различито: Свине, Свилне, Свиње и Свиња. Чини се да је код писара постојала недоумица, те су понекад у исто време разни писари ово име писали као Свине и Свиње.

У Млавској кнежевини, којој је Свине припадало, оно је било једно од већих насеља. Међутим седиште Кнежевине се после другог Српског устанка налазило у Бистрици. Ипак због стратешког положаја Свина на раскрсници важних путева у неком тренутку је седиште Млавске кнежевине, одн. среза, пресељено из Бистрице у Свине. И Свине се преселило, мештани су полако силазили са брда, прелазили преко моста и ту су на десној страни Млаве, поред раскрснице и поред среске куће, градили своје домове.

Године 1860. године је донета одлука да се име овог, сада већ значајног среског места промени. До упућивања молбе за промену назива села Свине дошло је на самом крају друге владе кнеза Милоша.

Милорад Поповић, учитељ Стефан Гагић и парох Ранко Поповић. Они су предлагали да се њихово село назове према кнезу - Велики Милошевац. Тај део њихове молбе није испуњен. Селу је уместо предложеног дато име Петровац, у част Милошевог саветника Милутина Петровића Ере, млађег брата Хајдук Вељка Петровића. Рођен је 1791. године у Леновцу у црноречкој нахији. У току Првог српског устанка, око 1807. године прикључио се Хајдук-Вељку као бимбаша и са њим је ратовао све до Вељкове погибије 1813. године.
Ново име села које је 1873. године прерасло у варошицу - Петровац - остало је са каснијим додатком на Млави све до данас.

У формирању и развоју Петровца велику улогу је имала развијена занатска и трговачка делатност. Најбројније занатлије тога времена су: абаџије, ћурчије, терзије, обућари, пекари. Балкански ратови и Први светски рат одразили су се на даљи развој Петровца. Ипак, занати и трговина се и даље развија, а овај период карактерише и богат културно - забавни живот у месту. Култура доживљава свој процват кроз петровачко певачко друштво „Зора", позориште „Млава" (основано 1908.) које је давало запажене представе. Основна школа била је једна од стубова културног живота варошице, учитељи и грађани Петровца били су чланови певачког друштва, Гимнастичког друштва „Соко", позоришног друштва. Са изградњом националне железнице 1912. године, Петровац још брже напредује и постаје важно тржиште за жито, стоку и живину. На његову пијацу сем пожаревачких долазе и страни трговци. Пре II св. рата било је 57 трговачких и 72 занатске радње.

Данас, као некад, Петровац на Млави крупним корацима иде ка модерно организованој вароши која прати дух и ритам времена.