Трезор

Пријатељски договор - Од раних година "Трезора" траје сарадња са Заводом за проучавање културног развитка, но од ове године договорено је да то буде, нарочито с наше стране и озбиљније и чешће и разноврсније. Довољно је да признамо да је Завод једна од ретких београдских културних институција о којој "Трезор" није снимио емисију и представио њихов свеобухватни, често јединствен програм, као и генерације посвећених радника и сарадника у њиховој културној мисији и непрестаном активизму. А теме су нам заједничке: тешкоће очувања властите баштине у музејима, архивама, штампаним и електронским медијима и културним институцијама, о искуствима у дигитализацији нематеријалног и материјалног наслеђа, о благодетима и замкама новог дигиталног доба... Ове недеље у "Трезору" представљене су три емисије које смо добили од Завода у име будуће пријатејске сарадње. И док ће гледаоци Трезора данас премијерно гледати емисију снимљену 2019, на Трећем београдском контрапункту, директор Вукићевић обећава ускоро и снимак најновије конференције, која је одржана 18. јуна ове године, а због услова изазваних пандемијом, први пут у онлајн формату. "Трезор " ће и тај снимак ускоро емитовати, али нестрпљиви и радознали могу одмах гледати на интернет страници Завода http://zaprokul.org.rs/ Четврти контрапункт Уметност и мит данас.

- Учесници: Вук Вукићевић, директор; саговорник Бојана Андрић, уредник и аутор "Трезора"
- Сниматељ Александар Стипић, сниматељ звука Милан Ђорђевић, организатор Гордана Грдановић, графичка обрада Милена Марковић, монтажер Нада Додиг Зилџић, аутор Бојана Андрић
- Снимано 18.06.2020, премијерно емитовање; Редакција за историографију 

Уметност у временима кризе и ратова: поглед из данашњице, Трећи београдски контрапункт - Конференција је одржана 17. и 18. јуна 2019. године у Великој сали Југословенске кинотеке. Централни догађај био је округли сто где су учесници одговарали на питања: Уметност настаје и у време ратова и најтежих друштвених криза. Да ли такве историјске околности исклјучиво негативно утичу на уметнички процес, или могу представлјати инспирацију за уметнике, или помоћи уметности у трагању за сопственим смислом? Да ли уметност и уметници могу да буду одговорни за настанак ратова и криза и могу ли активно доприносити њиховом превазилажењу? Каква је разлика између уметника као ствараоца и као грађанина у ситуацији ратова и криза, и колико она одређује његово деловање? Каква је уопште одговорност уметника као уметника у таквим околностима? Колико и на који начин уметност може помоћи болјем разумевању и тумачењу ратних и кризних ситуација и односа, као и човека и лјудског друштва кроз њихову призму? Може ли се, заиста, "певати после Аушвица", или је "певање" тада управо и најпотребније?

- Учесници: Хабиб Ахмадзаде, један од водећих иранских прозних писаца, редитељ и сценариста, професор Универзитета уметности у Техерану, али и учесник иранско-ирачког рата; Слободан Деспот из Швајцарске, уредник у издавачкој кући L'Age d'Home, за коју је на француски превео дела Добрице Ћосића, Милоша Црњанског и Моме Капора; Џанг Ђићијанг, кинески драмски писац, руководилац Удружења драмских писаца Шандонга, председник Академије уметности, директор Драмског студија и ментор на Универизитету уметности провинције Шандонг; Герман Садулајев, један од водећих руских прозних писаца средње генерације и друштвени аналитичар, веома активан учесник друштвеног и културног живота у Русији.; књижевник Мухарем Баздуљ. Модератори су
Емир Кустурица (Србија), министар културе и информисања Републике Србије Владан Вукосавлјевић
- Сниматељи Светислав Вучковић, Бранислав Поповић, монтажер Бранислав Поповић, организација Маја Маринковић, сценарио и режија Владимир Коларић и Вук Вукићевић
- Произведено 2019, премијерно емитовање; Извршни продуцент Филмске новости, продукција Завода за проучавање културног развитка

Ко је Трнову Ружицу пољупцем пробудио, Ex libris - емисија почиње текстом: "Књига Ко је Трнову Ружицу пољупцем пољубио - збуновник бајки, савременог немачког филозофа и марксолога Ирига Фечера, плени својим антидогматским духом, лакоћом и шармом којим се поиграва са окамењеним, канонизованим коришћењем психоанализе, историјског материјализма, филолошког тумачења текста, да би се "открило" и "доказало" све оно што је унапред претпостављено и што заправо , мора бити пронађено. Тиме се на духовит начин подсмева оним ортодоксним тумачењима бајки, које њихово поетско богатство и вишезначност, настоје да редукују на једно значење, на једну раван... " - након одгледане драматизације у студију водитељ Сузана Манчић разговара о поимању ове бајке са"гостима експертима" из Америке и Совјетског савеза: проф. др Елен Браун (Даница Ристовски), проф Елтон Браун (Богдан Диклић), проф. др Михаил Ставрогин (Милош Жутић). У публици на практикаблима седе глумци, ликови у костимима из управо одигране драматизације.

- Учесници: глумци Бранка Катић, Даница Ристовски, Богдан Диклић, Милош Жутић, Сузана Манчић; Јелена Митровић, ансамбл Мусица Антиqуа, балетска група Соње Лапатановмагнетоскоп Небојша Томић, телекино Мирко Михајловић, шминкер Љубица Џунић, реквизитер Ратко Зимоњић, пиротехничар Душан Живковић, костимограф Ивана Королија, сценограф Слободан Ђошић, дизајнер Љубомир Павићевић Фис, музички сарадник Милимир Драшковић, мајстор светла Горан Грбић, видео миксер Бранко Салић, тех. вођство инж. Радиша Петровић, главни камерман Фатмир Нуши, камермани Бранимир Клипа, Слободан Ратковић, Бојан Ракић; секретар режије Вања Крањац, асистент режије Снежана Брадић, помочник редитеља Мирослав Лазић, ел. монтажер Радивоје Милојковић
- Сценариста и редитељ Драган Маринковић, продуцент Петар Ивић, организација Верица Чапаковић, слика Светлана Ћировић, сниматељ звука Надежда Живковић, микроман Владо Дујић
- Снимано 11.12.1984, Редакција научног програма, уредник Владимир Јеленковић; репризирано у Трезору 06.02.2015. и 14.11.2016 на РТС 3