недеља, 24. мај 2020, 11:00

Приступачан програм: Привредна историја Србије - Нездрав камен (СЗЈ)

Средином 19. века, све до отварања Тополивнице у Крагујевцу, као првог великог потрошача, угаљ у Србији није имао никаву вредност.

Чобанин из села Сење код Деспотовца Лазар Пандуровић је чувајући свиње наишао на расуте комаде сјајно-црног камена који му се случајно запалио. Како прави камен не гори назвали су га Нездрав камен. А био је то камени угаљ високог квалитета. Тако је 1853. отворен рудник Сење. Наш најстарији активни рудник.

Следећих неколико деценија рударсто у Србији доживеће велики, скоро фасцинантан развој. Рударски закон усвојен је 1866. године у којем се наводи: "Све руде и копови били они на земљи или на површини јесу добро државно а не онога чија је земља".

Та грана привреде довешће у Србију низ странаца: Игњата Бајлонија, Фрању Фшетечку, Јована Апела, Самуила Минха, Ђорђа Вајферта, чија су улагања рударство преобразила у индустрију оставивши неизбрисив траг у развоју Србије.

Пред Први светски рат у Србији је активно радило 174 рудника. У то време су српски рудници производили све врсте руда. Изузев соли.

Аутор и уредник: Божидар Ђуран
Сниматељи: Душан Живковић и Хаџи Владан Мијаиловић
Монтажа: Ксенија Савићевић
Обрада: редакција Актуелности