Линија живота

Филм описује суровости рата у којем је људски живот вредео онолико колико је човек био способан да ради у монструозној машинерији концентрационих логора. О 11 милиона оних који нису дочекали шансу да након тог рата живе, раде, стварају и направе породице. И о томе како је главни јунак овог филма својом маштом и уметношћу победио смрт и постао први апстрактни сликар у бившој Југославији.

Бајић је, наиме, одведен у злогласни нацистички логор Маутхаузен са прве године ликовне академије. Игром судбине, Милош је доживео исту трагедију свог оца Трифуна, којег је 1917. мобилисала аустроугарска војска и одвела га на руски фронт. Он је одбио да пуца у руске војнике и један аустругарски мајор му је пуцао у леђа. Тако се заједно са заробљеним Русима нашао у логору надомак града Маутхаузена, у истом оном логору у који је Милош Бајић доспео 3 деценије касније. У логору се нашао заједно са заточеницима из целе Европе. Из непосредне близине сведочећи драмама затвореника и логорским страхотама, Бајић је почео да бележи доказе на најбољи начин на који је умео - цртежима. Сцене ужаса које му нису дале мира преточио је у ликовну експресију. Цртеже је крио у празној боци противпожарног апарата. У мају 1945. када су савезници ослободили логор, Бајић се са око 150 цртежа вратио у Београд где је наставио студије на ликовној академији.

Серија цртежа Маутхаузен остала је не само као индивидулано сведочанство о мукама затвореника и злочинима над њима, већ и као доказ који је искоришћен на суђењу одбеглим нацистима много година касније. У филму поред аутентичних цртежа насталих у концентрационом логору Маутхаузен, слика насталих током каријере Милоша Бајића, налазе се и инсерти из филмова насталих на супер 8 филмској траци који су снимали он и његов син Дарко Бајић, данас професор филмске режије и редитељ овог филма.

Филм је добитник годишње награде УФУС-а за најбољи документарни филм у 2019. години.
Упркос пандемији корона вируса, заседао је жири 53. Међународног филмског фестивала у Хјустону - WORLDFEST и филму "Линија живота" доделио "Златну Реми награду" у конкуренцији документарног филма.

Сценарио Коста Пешевски, Тамара Ћирић, Дарко Бајић
Наратор: Лазар Ристовски, Дарко Бајић
Продуцент: Дарја Бајић
Директор фотографије: Зоран Јовановић
Монтажа: Алекса Парезановић
Музика и дизајн звука: Дејан Пејовић
Координатор постпродукције: Немања Војиновић
Постпродукција: Телекинг