Нови српски умови, 14 епизода

Рачунари, меморијске картице, паметни телефони и други уређаји који захтевају све већи степен минијатуризације не би постојали без керамике.

Керамика је једана од најстаријих група материјала које на различите начине човек користи још од праисторије. Од најранијих глинених посуда, преко печених керамичких судова, па све до римског бетона и опеке, кинеског порцелана и венецијанског стакла.

Међутим, прави допринос технолошкој револуцији средином XX века, донео је развој нових керамичких материјала и техника који је омогућио повећање брзине рачунара и њихових меморијских капацитета.

Све је почело открићем и употребом керамичких полупроводних елемената за израду транзистора а прерасло је у развој наноматеријала, међу којима керамика заузима важно место, а које крајем XX века означавају као оне материјале чија је једна или више димензија на скали милионитог дела милиметра.

О актуелности истраживања у области керамике говори и чињеница да је 2019. године Нобелова награда за хемију додељена за истраживања у области литијум-јонских батерија, дакле керамичких материјала, без којих не можемо замислити наше лаптопове, таблете и мобилне телефоне.

Керамичким наноматеријалима интензивно се баве истраживачки Технолошког факултета Универзитета у Новом Саду у оквиру Катедре за инжењерство материјала. На чему сада раде и као теку истраживања сазнаћете у 14. епизоди серијала "Нови српски умови".