среда, 26. феб 2020, 17:51
Мрачне странице културне историје Србије: Друштво мртвог песника
Прва епизода: Културна историја Србије натопљена је политиком, идеологијом и нарочито личним вероломствима до јуче најближих пријатеља међу уметницима. Стога није чудно што у неким деловима ова културна историја наликује полицијској хроници. Мрачне странице у првој епизоде културне историје Србије Марко Ристић.
Необична појава: за време рата није био партизан, након рата брзо је постао комуниста, па амбасадор Југославије у Паризу. У годинама док је био амбасадор јавља му се стари пријатељ Растко Петровић и моли га да му помогне у повратку у Југославију. Предлог је хладно одбијен. И не само то. У есеју "Три мртва песника" Ристић проглашава Растка мртвим.
Ипак, након Расткове физичке смрти, управо монсеур Ристић добија у руке рукопис последњег Растковог романа "Дан шести". Гоњен ваљда неком кривицом или само радозналости и славе ради, Ристић, заједно са Дединцем присваја рукопис и даје му коначан облик какав данас познајемо.
Мрачна страница кутлурне историје Србије тако је исписана до дна.
У улози Марка Ристића Бојан Димитријевић.
Уредник и водитељ емисије Александар Гаталица, режија Ненад Кркелић, директор фотографије Душан Живковић, монтажа слике Душан Заложник.
U partijskoj istoriji
je mesto M.Ristiću jer ni za vreme komunizma nije bio čitan niti je bio u školskoj lektiri-dakle u književnoj (šire gledano kullturnoj) istoriji ga nema. Srećom, urednici izdavačkih kuća su imali više književnog no partijskog ukusa pa su potiho, bez najava u štampi, izdavali Milana Kašanina i Stanislava Vinavera tj. partijski nepoćudne pisce a ne sećam se da sam videla kod "Prosvete" ili "Nolita" sveže štampanu knjigu Marka Ristića.
коментари