Милан Кашанин: Музеј кнеза Павла

Милан Кашанин (1895-1981), велико је име наше историје уметности, писац, директор и оснивач Музеја кнеза Павла и Галерије фресака, својим животним опредељењима, постојаношћу и у најтежим околностима, заслужује данас нашу пажњу, чини се више но икад.

Он нам је страшћу и разумевањем протумачио наш аристократски средњи век, период када смо једини пут били напоредо са великим народима Европе, и показао нам да је мрак средњег века, мрак нашег незнања.

Велики познавалац европског сликарства, уз подршку просвећеног принца Павла, створио је Музеј кнеза Павла, први наш музеј озбиљне концепције и европског ранга.

Живот му је, како је сам говорио, био тежак али срећан. Сведочио је о вишем смислу постојања.

Човек традиције, оставио нам је дело - кључ, без кога нам је прошлост неразумљива а будућност неизвесна.

Трећа епизода, "Музеј кнеза Павла", кроз сведочења академика Дејана Медаковића и проф. др Ирине Суботић, дочарава нам домете и значај овог јединствено замишљеног музеја у нас. Музеј кнеза Павла, под управом Милана Кашанина, представља својеврсну Нојеву барку српске културе.

Велике међународне изложбе, које су биле организоване, представљају значајне културне догађаје тадашње Европе. Било је то доба када су Тицијан, Микеланђело, Ђорђоне, Ботичели, посећивали Београд.

Уредник и редитељ серије је Драган Ћирјанић

број коментара 1 Пошаљи коментар
(субота, 08. авг 2009, 22:55) - Marko [нерегистровани]

Milan Kašanin

Veoma mi se dopala emisija koju ste prikazali o Milanu Kašaninu i ja verujem bi dosta ljudi bilo zainteresovano za ovakve emisije. Emisija "Srbi u svetu", "Zaboravljeni umovi Srbije" i ostale lepe emisije o poznatim slikarima, piscima, naučnicimai i uopšte o kulturi bi trebalo da budu na prvom mestu u programu i da se prikazuju u neko pristojno vreme kada je gledanost veća. Mislim da kao televizija imate da ponudite lepe i korisne emisije, koje uz dobar marketing, mogu da ostvare veliku gledanost. Smatram da su ljudi više naklonjeni stvarima koje ih nateraju da se zamisle i okrenu oko sebe uvidevši da ne živimo baš u dobu stalnog napretka nego često zaboravljajući svoju kulturu, veru i svoje najbliže idemo u propast.