Савин врт: Светосавље

У првој епизоди - "Животни пут" приказали смо Св. Саву као историјску личност, у другој епизоди - "Аутокефалност" кључне моменте на историјској сцени средњовековне Србије и пут до стицања самосталности Српске православне цркве. Трећа епизода - "Православни законици" бави се књижевним и правним делима у чијем формирању је нерпикосновена улога Св. Саве. Четврта епизода - "Светитељ" уводи у суштину и значај култа, реликвија, светих моштију, светих места, средњовековне српске књижевности и прати иконографску генезу лика Св. Саве на фрескама и иконама од 13. века до половине 20. века. У последњој, петој епизоди - "Светосавље" бавимо се питањем реактуализације светосавског система вредности и перспективе очувања српског колективног духовног бића пред изазовима савременог процеса глобализације.

Идеја водиља кроз све епизоде била је тражење континуитета на свим плановима српског православног бића. Осам векова који нас раздвајају од епохе Св. Саве не само да нису умањили значај његових дела већ су у савременим условима научна тумачења добила адекватнији израз.

Комплексна и дубока прича о Св. Сави је и прича о историји Српске православне цркве. Кроз разговор са галеријом стручњака - историчара, теолога, историчара уметности, филозофа, историчара књижевности и археографа расветљавамо, тумачимо, потврђујемо, стварамо широки спектар сазнања о Св. Сави, светосавском учењу, светосавском предању, светосављу, о српском средњем веку, књижевности и уметности која је стварана под окриљем Цркве.

"Хармонично устројство српске цркве и државе установљено са првим Немањићима имало је свој природни континуитет и било је у сталном успону све до пада у турско ропство и губитка српске државе. Од тог времена српски патријарх, сходно турском закону "милет-баша", постаје српски етнарх, те преузима и одређене политичке прерогативе које није имао у немањићком периоду. Српска црква постаје једини носилац народног јединства, једина установа очувања историјског памћења српскога народа", подсећа теолог др Мирко Сајловић.

"Атанасије Николић је био први ректор, не би постојало без њега Друштво српске словесности нити први модерни затвор у Србији, нити прва приватна Школа цртања, нити први уџбеник Алгебре. И то је само почетак. Он уводи Св. Саву у школски систем, он спаја светосавље са системом у школи у 19. веку", каже Александра Нинковић Ташић.

"Владика Николај Велимировић, потоњи Свети Николај Жички, у предговору за књигу Јустина Поповића, потоњег Светог Јустина Ћелијског - "Светосавље као философија живота" каже да је светосавље православно хришћанство српског стила и искуства.

А појам светосавље је настао као кованица осмишљена од стране студената Богословског факултета у Београду између два светска рата", објашњава филозоф др Владимир Цветковић.

"Ако дефинишете Светосавље у успону 21. века и ако поставите дефиницију, па наравно оно што има у 13, 15, 17, 18. веку можда неће одговарати вашој дефиницији. Светосавље је двадесетовековни појам као и Косовски завет, Видовданска етика, Косовско опредељење. Ако схватите да се појам мења 800 година, у њему уочавамо наносе времена, епохе, у исто време срж остаје иста. Ја не бих раздвајао оно што је изразито хришћанско искуство од оног што је искуство једног народа, што бисмо могли да назовемо светосавље. Искуство једног народа је само потврда оног што је универзално хришћанско искуство", каже историчар др Милош Ковић.

Сценаристи: др Мирко Сајловић и Петар Јаконић
Уредник: Ивана Ковачевић
Монтажер: Облак Јуришин Кауфман
Директор фотографије: Александар Беатовић
Редитељ: Виолета Петровић
Продуцент серије: Милорад Конрад

Текст у серији читао Жарко Обрачевић
Лектор Боја Јовчић Талијан