Савин врт: Православни законици

Осам векова који нас раздвајају од епохе Св. Саве не само да нису умањили значај његових дела већ су у савременим условима научна тумачења добила адекватнији израз. Комплексна и дубока прича о Св. Сави је и прича о историји Српске православне цркве. Кроз разговор са галеријом стручњака - историчара, теолога, историчара уметности, филозофа, историчара књижевности и археографа расветљавамо, тумачимо, потврђујемо, стварамо широки спектар сазнања о Св. Сави, светосавском учењу, светосавском предању, светосављу, о српском средњем веку, књижевности и уметности која је стварана под окриљем Цркве.

"Истина је да Савина мисао почива на универзалним византијским идејама, да је он сачинио оригиналан избор из арсенала универзалних византијских идеја, али аутентичност Савине идеје јесте у томе што је свим идејама дао лични печат. Тај печат се манифестује у томе што је он доживео, остварио идеал хришћанске филозофије живота, а то је идеал светога човека. На тај начин све оно о чему је Сава круцијално писао потврђује личним примером", објашњава теолог др Мирко Сајловић.

"Сава је лично искусио посебан облик монашког живота, пре свега на Св. Гори, а касније је обишао најважније пустиње монашке источног света - Јудејску, Египатску, Синајску. Важно је рећи да су отшелници који су били везани за матични манастир били апсолутно припадници монашке елите. То су најобразованији људи и најписменији људи свога доба. Онда није необично да су управо на тим усамљеничким келијама преписиване књиге и да су се те исихастирије претварале у центре духовног и књижевног живота", каже историчар уметности др Даница Поповић.

Доментијан пише да је Сава после рукоположења за првог српског архиепископа, враћајући се из Никеје у Србију 1219. године, извесно време провео у манастиру Филокал у Солуну. Према његовом житију, "преписао је многе књиге закона, потребне његовој саборној Цркви, које се односе на усавршавање праве вере." Из богате византијске номоканонске литературе Сава је начинио избор грађанских и црквених прописа који су постали темељ закона Немањићке државе у првој половини 13. века. Ти прописи сабрани су у правни кодекс који се назива Законоправило или, грчки, Номоканон.

Без Законоправила се не може говорити о, за оно време модерном, хришћанском уређењу цркве и државе.

"Јасно је да је Св.Сава имао ту врсту способности и моћи, али и енергије да сазнања која процењује као добра, примени на много ширу заједницу него што је то Црква",објашњава историчар уметности мср Тамара Огњевић.

"Сачувано је десет преписа Законоправила, Номоканона Светога Саве, настали су између 13. и 17. Века.Најстарији препис је познат као Иловичка крмчија из 1262.године,та књига се данас налази у Загребу у Академији где је доспела у седмој деценији 19.века", археограф др Владан Тријић.

"Савино Законоправило, обимно дело од приближно 800 страна - камен темељац српског средњовековног права настало је у истој епохи у којој су написана Повеља слободе или Магна карта у Енглеској- камен темељац британског устава", протојереј др Зоран Деврња.

Историчар др Милош Ковић истиче да је "Законоправило документ средњовековне Србије, основни, који уређује и канонско право и грађанско право, који уређује породичне односе и, како је Миодраг Петровић доказао, одређује видове старања о сиромашнима, болеснима, човеков живот. Законоправило остаје и после доношења Душановог законика. И, како је то М. Петровић доказао, Прота Матеја Ненадовић жели да се ослони на Законоправило 1804. у оквиру законодавства васкрсле српске државе. Значи, ви имате документ чије зрачење осећамо вековима и чије зрачење не осећају само Срби, јер оно стиже до Русије и као Крмчија делује на унутрашњи, духовни, интелектуални и културни живот Русије у дугом низу векова."

У трећој епизоди "Православни законици" стручњаци разматрају улогу Светог Саве у стварању првих српских правних дела - Законоправила или Номоканона, којим је уређен црквени и световни живот средњовековне српске државе, те Хиландарског, Карејског и Студеничког типика, којима је организован монашки живот.

Сценариста: Петар Јаконић
Уредник: Ивана Ковачевић
Монтажер: Облак Јуришин Кауфман
Директор фотографије: Александар Беатовић
Редитељ: Виолета Петровић