Осам векова који нас раздвајају од епохе Св. Саве не само да нису умањили значај његових дела већ су у савременим условима научна тумачења добила адекватнији израз. Комплексна и дубока прича о Св. Сави је и прича о историји Српске православне цркве. Кроз разговор са галеријом стручњака - историчара, теолога, историчара уметности, филозофа, историчара књижевности и археографа расветљавамо, тумачимо, потврђујемо, стварамо широки спектар сазнања о Св. Сави, светосавском учењу, светосавском предању, светосављу, о српском средњем веку, књижевности и уметности која је стварана под окриљем Цркве.

"Последња деценија 12. и прве деценије 13. века биле су јединствено раздобље у историји Срба. У тако кратком периоду обављени су државни и црквени послови од пресудног значаја, са далекосежним последицама. Проширена је територија српских земаља, за владавине великог жупана Стефана Немање стечена је самосталност, односно државотворност, створено је важно духовно упориште на Светој Гори - Хиландар, за владавине Стефана Првовенчаног добијена је круна и стечена црквена самосталност или аутокефалија. Номоканоном, или Законоправилом, утемељен је црквено-правни поредак, формирана је мрежа православних епископија и парохија. Идејни творац тог визионарског државотворног пројекта био је Свети Сава", објашњава др Даница Поповић, историчар уметности.

"Порекло тих визионарских схватања можемо да тражимо у формативном периоду његовог живота који се одвијао на Светој Гори. Сава као светогорац доноси мошти свог оца у Србију 1206/1207. године и тако ствара његов култ. Такође као светогорац одлази у Никеју 1219. године и тамо га васељенски патријарх Манојло Сарантен рукополаже за првог српског архиепископа. Након тога други важан догађај - велики државно-црквени сабор десио се 1221. године у манастиру Жичи", истиче др Срђан Пириватрић, византолог.

"Читавим својим деловањем показао је да опредељење за Царство Небеско значи да све што јесте, што човек јесте, што друштво и држава јесте треба да се оплемени и продухови, да се прожме хришћанским јеванђељским вредностима", објашњава митрополит загребачко -љубљански др Порфирије.

У другој епизоди "Аутокефалност" стручњаци говоре о историјским догађајима и духовној клими пре и после стицања самосталности Српске православне цркве, њеним рефлексијама на средњовековну српску државу као и о њеном битисању у вековима који су следили.

Сценариста: Петар Јаконић
Уредник: Ивана Ковачевић
Монтажер: Облак Јуришин Кауфман
Директор фотографије: Александар Беатовић
Редитељ: Виолета Петровић