Добро је, добро је знати: Геномска ера

2000-те године је завршен највећи међународни пројекат из биомедицине људског генома који је отворио бројна нова научна истраживања, поставио неочекиване претпоставке и фантастику претворио у реалност. У овој емисији серијала Добро је, добро је знати истражујемо да ли су се за само 19 година испунила очекивања и да ли су у генима пронађени узроци различитих болести и то не само тешких, ретких и наследних већ и хроничних незаразних епидија кардиваскуларног и церебралног обољевања, дијабетеса, инвазије малигних ћелија и на основу којих сазнања научници верују да ће имати моћ да одрже квалитет и продуже људски век на објективни потенцијал од 120 до 150 година.

Обрада добијених резултата и сквенцирање генома чак и различитих врста тумора дало је потпуно нови увид у функционисање организма и обољевања тако да је пре 6 година објављено да је геномска ера завршена и сад смо у времену када очекујемо да ће генетски профил сваког од нас бити основа превенције и терапије.

Гост у студију је проф. др Звонко Магић, председник Националног комитета за биоетику УНЕСКО за Србију који ће објаснити колики је потенцијал сазнања о милионима варијетитета који се нормално налазе у нашем геному и да ли се зна на који начин су повезани са различтим болестима и стањима.

Посетићемо Четврти међународни састанак истраживача рака на коме се дискутовало о генетским тестирањима и реалној потреби имплементације научних сазнања у клиничку праксу. Дани биоетике у Београду одводе нас и у Институит за европске студије где закључујемо причу питањем шта је етички оправдано у научним истраживањима од којих се очекује кључ дуговечности.

Уредник и водитељ је Маријана Вук Мрђа, редитељ Драгица Гачић.