Европа и Срби: Владимир Глишин, други део

Био је руководилац Лабораторије за молекуларну биологију у Институту "Синиша Станковић" и Лабораторије за молекуларну ембриологију Института у Котору.

1986. је основао Институт за молекуларну генетику и генетичко инжењерство у Београду чији је био директор од оснивања, до формалног пензионисања 1995. Радови професора Глишина су објављени у међународно рецензираним часописима. У значајном броју су цитирани у научној литератури.

Професор Глишин, у другом делу интервјуа за серију РТС-а Европа и Срби, говори о томе где се 1986. налазила српска молекуларна биологија, а где је данас; сећа се свог которског периода и његовог значаја; објашњава како види статус научника и високог образовања у Србији; открива зашто је прихватио учешће у формулисању Стратегије образовања у Србији до 2020; прича о томе како гледа на злоупотребу науке у свету, па и генетике; анализира хоћемо ли и зашто, ускоро, имати "здравствени картон" човека заснован на хуманом, прочитаном геному и значи ли то да ће фармакогеномика омогућити крајње персонално лечење и исту такву превенцију болести; као светски путник и научник, говори који су главни центри генетике и генетског инжењерства у свету, данас; сећа се, с љубављу и пијететом, свог харвардског професора, нобеловца Пола Дотија, за кога каже: "његова снага била је у томе што никада није желео моћ, а имао је огромно знање и остао "обичан" човек".

Уредник, сценариста и водитељ: Војислав Лалетин
Сниматељ: Иван Јашаревић
Монтажер: Љубомир Плављанић
Редитељ: Јелисавета Јанић