Трезор: Невидљиви Трезор

Шездесет година "Веселе вечери": Сећања Бранке Веселиновић -  Прва емисија Радио Београда Весело вече, емитована 6. марта 1949. била је правовремени одговор на све израженију потребу за једном сталном хумористичком емисијом, која је имала доста пародије и сатире у свом садржају.

Весело вече основано је као посебна редакција и ту се брзо окупило доста добрих глумаца, Мира Ступица, Бранка Веселиновић, Јован Гец, Милан Ајваз, Драгутин Добричанин, Жарко Митровић, Мија Алексић, Љубиша Бачић, Љубомир Дидић, Мића Татић, Љубиша Јовановић, Петар Словенски, и други. Текстове су писали Бора Савић, Новак Новак, Бане Ђуричић, Станислав Винавер, Радивоје - Лола Ђукић па и глумци који су учествовали Гута Добричанин и Миодраг Петровић Чкаља. Редитељи су испрва били Јован Гец и Милан Ракић, онда Лола Ђукић... Први уредник Веселе вечери био је Мирослав Митровић, затим Жика Живуловић Серафим, Радивоје Лола Ђукић, Слободан Кића Станковић. Према подацима архива Радио Београда, од 1949. до 1969. емитовано је 1.280 емисија у трајању од 56.300 минута односно 938 часова. Првих 400 емисија спремао је искључиво Радио Београд, а касније су се у наизменично припремање и емитовање укључили 1956. Радио Загреб и 1962. Радио Сарајево. На програму Радио Београда "Весело вече" престало је да се емитује 2001. године.

Бранка Веселиновић одазвала се позиву да у разговору са театрологом и публицистом Феликсом Пашићем, изнесе своја сећања на дугогодишње учешће у емисијама "Веселе вечери" које су на радију ишле уживо или су снимане па одложно емитоване; велики број тих "Веселих вечери" извођен је на сценама Домова култура широм бивше Југославије, те бар једном годишње реализован и као директан пренос јавног извођења пред препуном салом Дома синдиката. У архиви ТВБ сачувани су делимични снимци "Веселе вечери" из 1967. и 1969. године.

- Учесници: Бранка Веселиновић, Феликс Пашић
- Реализација Жика Миљковић, Светлана Крештан, Душан Илић, Дејан Димитријевић, Никола Крстовић, Татјана Шајковић-Стогов, Слободан Мирковић, Гордана Грдановић, Драган Ковачевић, Драган Владисављевић, Александар Андријевски, Бојана Андрић
- Снимано 16.02.2009, премијерно емитовано 06.03.2009, репризирано 06.03.2019. само ноћу; Редакција за историографију

Оснивач Телевизије - Пут за расправу у Савезном извршном већу отворен је 6. марта 1956. године образовањем Комисије Одбора за просвету са задатком ''да проучи питања увођења телевизијске мреже и о томе поднесе извештај и предлоге''. Већ 17. марта, после дводневног рада, Комисија је закључила да се изградња телевизијске мреже Југославије остварује на основу принципа јединственог Југословенског телевизијског програма са центром у Београду и допунским центрима у Загребу и Љубљани, а касније евентуално у Скопљу, Сарајеву и Титограду. Затим је 8. јуна 1956. Савезно извршно веће донело "Одлуку о додељивању средстава за изградњу ТВ мреже у Југославији". До одлуке се није лако дошло: сматрало се да увођење телевизије треба одгодити за боља времена, иако нико није оспоравао да је телевизија неопходна. Превагнуло је упозорење Родољуба Чолаковића: "Одгађати је... то би значило остати  и даље на репу цијеле Европе а не би требало да је на репу - јер једино она, Југославија, уз Бугарску и Албанију нема телевизију!" Коментар на чињеницу да је "просвета основала телевизију" даје историчарка Сања Петровић Тодосијевић;  будући да је управо објавила свој дугогодишњи истраживачки рад "Реформа основношколског система у Србији 1944-1959". Иако се у свом истраживању није посебно бавила појавом телевизијског медија, лако је објаснила како је политика послератног образовног и васпитног система одлично разумела све погодности које нуди нови масовни медиј.

- Учесници: др Сања Петровић Тодосијевић, сарадник у Инсититу за новију историју Србије; саговорник Бојана Андрић
- Уредник истраживач Весна Дошен, сниматељ Тихомир Митровић, сниматељ звука Милан Ђорђевић, расветљивач Младен перић, организатор Гордана Грдановић, графичка обрада Милена Марковић, монтажер Александар Андријевски, уредник Бојана Андрић
Снимано 07.02.2019, премијерно емитовано 06.03.2019, само ноћу; Редакција за историографију