Други век: Борис Митић, живети од живота

Већ неколико година, синоним за српски документарни филм у свету је Борис Митић, по образовању масмедиолог, по професији бивши новинар, по осећању - слободан човек који не преза од живота.

Прецизније, живи од њега тако што га примећује, записује камером и прави документарне филмове који су у свету познатији него код куће.

Митићев првенац Pretty Diana премијеру је имао на најважнијем светском фестивалу документарних филмова ИДФА у Амстердаму и од тада је приказан на више од сто фестивала.

Филм о Ромима који старе Спачеке и Дијане рециклирају у футуристичка возила за превоз старог папира добио је на десетине међународних награда, приказивао се на биоскопском репертоару, продат је великим европским телевизијама.

После тог успеха уследио је УНМИК - Титаник, једночасовни филм о дочеку 2004. године са преосталим Србима у Приштини. Аутентичан филмски запис из руке и срца изненадио је многе баш на међународним фестивалима, где су навикли на само једну врсту прича о Косову.

Награде нису изостале, а Митић се, потом, окренуо нечему сасвим другачијем - нашим афористичарима, чије је мисли у филму До виђења, како сте ? преточио у српску књигу апсурда.

У емисији Други век Борис Митић објашњава како је од самоуког филмофила постао светски признати аутор документарних фимлова, зашто је престао да иде у позориште и да гледа игране филмове и како је могуће живети од документарног филма.

Уредник и аутор емисије је Небојша Поповић.

број коментара 0 Пошаљи коментар