Трезор

Павле Паја Станковић, карикатуриста, новинар штампаних и електронских медија (Београд, 14. април 1935 - Бор, 24. октобар 2007)

Павле Паја Станковић почео је да објављује карикатуре у тринаестој години, а запослио се са осамнаест у "Борби". Објављивао у многим дневним и недељним новинама, а на Телевизији  Београд радио је карикатуре и илустрације за много забавне емисије, за квизове и за спортску емисији Индирект. Последњих седам година живео је у Бору, а радио је у борској и зајечарској Радио Телевизији где је имао своје ауторске емисије, углавном са евергрин музиком. Приредио је више изложби карикатура и илустрација. Организовао је у Бору, Неготину, Кладову и Зајечару бесплатне Школе цртања. Имао је 17 изложби у иностранству, а добитник је више награда и признања. Аутор је књига карикатура и стрипова. Био је члан УЛУПУДС-а. 

Наш отац Паја Станковић - о свом оцу говоре син Милан и кћи Бранислава. Разговор је снимљен у Удружењу новинара Србије, где у Спомен соби цео један зид попуњавају урамљени портрети новинара и свих председника Удружења, које је Паја током деценија цртао. Но, и кћерка Бранислава донела је пуну торбу цртежа, илустрација, карикатура, стрипова, новина и књига које је њој у аманет оставио отац. То је тек десети део оног што она чува код куће и припрема полако да објави као изабрана дела. Њена су сећања на оца веома емотивна и пуна дивљења за његов обиман рад. Са оцем је син Милан имао посебну везу кроз музику, кроз размену касета, и дуге разговоре о музици... и из те заоставштине свог оца, Милан намерава да објави неке несвакидашње музичке бисере.

Уз овај разговор репризно се приказују одломци из емисије Брзи цртач, који је "Трезор" снимао 2007. у Зајечару. Током кратког разговора, Паја је непрекидно цртао, тако су и сви чланови ТВ екипе добили на растанку своју карикатуру (Ђуро Ивановић, Славиша Петровић, Бојан Даниловић, Гордана Грдановић, Бојана Андрић)

- Учесници: музичар и клавијатуриста Милан Мика Станковић, аранжер декоратер Бранислава Станковић, саговорник Бојана Андрић
- Уредник истраживач Маријана Чутурило, сниматељ Александар Стипић, асистент Драган Бараћ, сниматељ звука Дамјан Попадић, микроман Раде Вучковић, расветљивач Дарко Ристић, организатор Гордана Грдановић, графичка обрада Милена Марковић, монтажер Љубомир Плављанић, аутор Бојана Андрић
- Снимано 05.10.2017, премијерно емитовано 24.10.2017, репризирано 05.02.2018; Редакција за историографију

Спомен на Момчила Поповића - Момчило Поповић (Битољ, 10. јун 1937 - Београд, 11. март 2005) новинар и уредник; у Радио Београду од 1. јануара 1958, у Телевизији Београд од  1968 до пензије 1990. На питање, зашто је прешао на телевизију, Мома је једноставно одговарао: "Зато сто су ме звали, а и волео сам да се сликам. Онај ко ради на Телевизији, а каже да не воли да се слика, или лаже или не треба да ради на Телевизији... Озбиљно говорећи, било је више разлога да пређем на Телевизију: догађало се нешто ново, атрактивно, привлачно, била је и плата боља." Био је уредник и водитељ ТВ Дневника, коментатор у спољно-политичкој редакцији и уредник Документарног програма. Сарађивао је и у ТВ Сарајеву, ТВ Скопљу, ТВ Новом Саду, а писао је за "Политику експрес","ТВ ревију", "Фронт" и друге новине. Аутор је спољно-политичких ТВ емисија: Камером кроз свет, Телеобјектив, Свет данас, Ти је то. Као репортер и ратни известач објавио је безброј прилога и емисија. Известаје је слао из Чехословацке, Либана, Ирске, Кипра, Анголе, Маурицијуса, Етиопије...

- Учесник: Момчило Поповић
- Реализовали Весна Дошен, Милена Марковић, Александар Андријевски, Бојана Андрић
- Премијерно емитовање; Редакција за историографију