Старо српско писано наслеђе: На светом месту

Да ли можемо да се пренесемо у време када су пре мајстора неимара и живописаца на света места стизали светитељи, легенде и култови? Шта нам открива хиеротопија - научна дисциплина? Kако тумачимо ходочашће кроз две научне дисциплине - историју и антропологију? Антрополози, историчари и етнолози, одговарајући на ова питања, покушали су да проникну у суштину и дубље значење ритуала, обреда и веровања.

Примера ради, на Балкану постоје света места за која су, у континуитету везани хиљадугодишњи култови као што је веровање у исцелитељске и заштитничке моћи Светог Прохора Пчињског, које настаје још у 10. веку.

На који начин је Св. Прохор Пчињски, један од четири Балканска анахорета, утицао на формирање и потоњу градњу манастира? Kако је захваљујући култу опстала монашка заједница до данас? Kоји су најзначајнији уметнички предмети настали постакнути веровањима у моћи овог светитеља? За појаву светих места везују се и света путовања, ходочашћа. Иако ни у Старом, ни у Новом завету пред вернике није постављен императив ходочашћа, милиони људи широм света одлазе на такозвана духовна путовања.

Kао што су пагани имали својеврстан систем вредности и веровања, тако и у хришћанству проналазимо посебан систем остварен путем уметности и духовности. Kако уз помоћ боја и облика, целивањем икона, паљењем свећа и тамјана човек учествује свим чулима и свој ум уздиже у више сфере. Молитвама упућеним несазнатљивим, вишњим силама, ствара у својој свести димензију њиховог реалног присуства.

У емисији учествују: академик Алексеј Лидов из Русије, проф. др Глен Пирс филозоф из Америке, мати Стефанида из манастира Св. Прохор Пчињски, проф. др Светлана Смолчић Макуљевић историчар уметнисти, Вук Даутовић историчар уметности и проф. др Слободан Наумовић антрополог из Београда.

Сценарио: Слободан Симојловић и Ивана Kовачевић
Редитељ: Слободан Симојловић
Уредник серије: Ивана Kовачевић