Трезор: На крају 2018.

ЦЕРН: Разговору никад краја - током два и по сата непрекидног дијалога двојице физичара, проф. др Петра Аџића и проф. др Владимира Ајдачића, сарадници ЦЕРН-а из свих 40 земаља света и њихови нобеловци, доктори наука, дипломци и студенти, на хиљаде њих који заједно траже и откривају честице које живот значе - нашло се ту, у нашој малој редакцијској соби 101а на првом спрату Таковске 10. Узбуђење истраживања и радост открића обухватило је и ТВ екипу и све присутне у Редакцији. На крају, показали  смо научницима наш  Музејски депо, да се похвалимо оним што ми имамо и на чему ми радимо истраживања. Видећете, нисмо погрешили што смо их довели овамо.

- Учесници: проф. др Владимир Ајдачић, проф. др Петар Аџић, уредник Збирке техничких уређаја Милена Јекић, Бојана Андрић
- Сниматељ Милан Илић, сниматељ звука Драган Радевић, сарадник-сниматељ Милена Јекић, организатор Гордана Грдановић, уредник истраживач Весна Дошен, монтажер Зорица Благојев, аутор Бојана Андрић
- Снимано 20. децембра 2012, премијерно емитовано у "Трезору", 27.02.1023, репризирано 30.09.2017; Редакција за историографију

Елементарне честице, како енергија постаје материја (скраћено) - У најави за емитовање писало је: Научни програм Телевизије Београд, у серији емисија Светски изазов представља ЦЕРН, Европски истраживачки центар за нуклеарна истраживања. То је једна од највећих лаобораторија за експерименталну физику у свету. Циљ - искључиво мирољубиво истраживање елементарних честица, најмањих делова материје од којих је све састављено. После две деценије, у којима су истраживачи ЦЕРН-а "тапкали" за својим америчким колегама у открићу ових честица, 1984. године су Ван ден Мер и Карло Рубија добили Нобелову награду за откриће две честице назване "дубл-ве" и "зед". Све веће и веће количине енергије улажу се у убрзање и сударање протона и антипротона како би се у судару они распали на што више и што мање честице. Опрема у којима се трага за настанком материје и света и уређаји који региструју цепање унете материје и нову материју која је створена из унете енергије, представљају врхунску технологију. У емисији на те теме разговарамо са Карлом Рубиом, нобеловцем и новоизабраним генералним директором ЦЕРН-а и теоријским физичарем овог Центра Леоном Ван Ховеом. Додатна тумачења о теми гледаоцима ће пружити и професор доктор Ђорђе Шијачки, један од наших водећих теоретичара у области физике честица. Због ограниченог термина "Трезора" емисија је незнатно скраћена.
- Учесници: проф. др Карло Рубиа, проф. др Леон ван Хове, проф. др Ђорђе Шијачки, разговор води аутор Верослава Тадић
- ТВ реализација: Зоран Јовановић, Беба Степанов, Милан Ђорђевић, Петар Глушица, Милорад Мартиновић, Виктор Симић, Михаило Мијушковић, Биљана Бајчетић, Милета Маневић, Тихомир Дукић, Наташа Николић, Ружица Марић, Драган Ђорђевић, Тања Феро
- Премијерно емитовано 12.12.1988, Редакција научног програма, уредник Владимир Јеленковић

Честица која живот значи - приликом последње посете Редакцији за историографију, септембра 2017, професор Аџић је изнео неку врсту резимеа досадашњег рада у ЦЕРН-у, отприлике овако:    Од 2012, када је Србија ушла у статус придруженог члана ЦЕРН-а, до 2017, све промене сагледавају се  у склопу две категорије, прва је  научна категорија, то значи физика, а друга бенефиције чланства које држава треба да искористи. Када је у питању физика, српски научници су остварили изванредне резултате: преко 2000 радова објављено је у најбољим светским часописима, одбрањено је преко 10 одличних докторских дисертација на Београдском универзитету,  око 6 мастер теза и неколико дипломских радова... Постигнути су изузетни резултати Цернових физичара, где су и наши физичари такође учествовали, као што је нпр. откриће Хигсовог бозона. Што се тиче коришћења чланства Србије у ЦЕРН-у, тачно је да има државних и приватних предузећа који то чланство успешно користе, али тај број још није на нивоу који се може очекивати.  С друге стране одзив државе је спор у измирењу финансијских обавеза према ЦЕРН-у, а од тога зависи да ли ће Србија до краја ове или током следеће године прећи из придружених у пуноправне чланове овог највећег центра за истраживање елементарних честица..."

После недавне вести да је Србија постала 23. поноправна чланица Европске организације за нуклеарна истраживања, питаћемо професора Аџића, чим се врати у Београд, како је та вест примљена у Српском тиму у Церну и како се он лично осећа данас.

- Учесник: Проф. др Петар Аџић, председник Комисије за сарадњу са ЦЕРН-ом и представник Србије у Савету ЦЕРН-а
- Планирано снимање деембра 2018; Редакција за историографију
уреднице
Бојана Андрић, Милена Јекић Шотра