Блага Косова и Метохије: Велика Хоча

Велика или Голема Хоча, чије се име први пут спомиње још у списима из XII века, са својих 13 цркава из средњег века, са изузетним примерима архитектуре из XIX. века, са традицијом виноградарства из римског доба, представља амбијенталну средину изузетних културно историјских вредности.

Велика Хоча се у српским историјским изворима први пут помиње 1198. у оснивачкој повељи манастира Хиландара.

Оснивајући манастир, велики Жупан Стефан Немања је поклонио Хиландару метох у који су ушли Велика, тада Горња и Доња Хоча, и још осам села у непосредној околини. То не значи да у Великој Хочи нису своје метохе имали и остали манастири, Девич, манастир Марка Коришког, неки други... средњевековни пронијари, па касније богати Призренци, али је дечански метох оно по чему се препознаје Велика Хоча данас.

Дечанска виница се истиче међу осталим сеоским виницама јер је свој процват доживела у време цара Душана, када је из ње виноводима текло вино до његовог двора у Призрену. И данас се у њој произведе до 70 хиљада литара вина годишње. Познати банкар и народни посланик између два светска рата Хаџи Љуба Патрногић је имао свој конак, виницу и винограде у овом селу.

У емисији говоре:

становници Велике Хоче и околине
свештеници и монаси СПЦ
етнолог др Мирјана Ђекић
историчар Александар Гуџић
историчар уметности Дејан Радовановић
етномузиколог др Мирјана Закић
лингвиста проф. др Радивоје Младеновић

број коментара 0 Пошаљи коментар