Хумор и сатира 1830-1914

На српском језику је од 1830. до 1918. године излазило више од две стотине периодичних публикација претежно шаљивог и сатиричног садржаја. То је знатан број с обзиром на тешке и, чинило се тада, безнадежне прилике у којима је живео народ који је говорио тим језиком.

Изгледа да су образовани људи тог времена схватали да један језик и једна култура не могу опстати без шале, хумора, сатире... Досетке, доскочице, афоризми, вицеви, сатиричне песме, текстови... сведоче о ведрој, оптимистичкој црти карактера људи тога доба. Серија "Хумор и сатира 1830-1914" написана је на основу текстова из листова и часописа тог доба који су доступни савременом читаоцу.

Основ за серију је и велики, јединствени подухват Жарка Рошуља који је, са Институтом за књижевност и уметност и Матицом српском, своја истраживања објавио у осам књига под заједничким насловом "Час описа часописа". Играно-документарна серија обухвата период до Првог светског рата, има осам епизода. Популарне сатиричне песме "Маскенбал на Руднику" и "Погреб два раба" компоноване су за ову прилику, као и друге сатиричне песме.

Уредник серије је Драган Коларевић, сценаристи Драган Коларевић и Јелена Попадић Сумић, редитељ Милан Јовановић.

Прва епизода: Смех је лек

У првој епизоди "Смех је лек", насталој на оригиналним текстовима из шаљивих листова 19. века, први пут се изводе сатиричне песме компоноване за ову серију. Гледаоци имају прилику да упознају јунака Стеријиних "Забавних календара" ‒ Винка Лозића, као и лик Ере, некада веома популарног јунака српских вицева. У емисији се говори о краљици Наталији Обреновић, која је писала афоризме, била у дослуху са савременим сатиричарима, давала им идеје да пишу о њеном мужу краљу Милану. Наталија је идејни творац досетке: Стиже тата из Париза биће опет криза. Говори се о првом забрањеном српском афоризму у културној и цивилизованој Аустроугарској монархији. Српски сатиричари су критички разматрали шта је остало од идеала Француске револуције из 1789. О историји и значају српског хумора и сатире говоре Жарко Рошуљ и др Александар Јерков.

Уредник серије је Драган Коларевић, сценаристи Драган Коларевић и Јелена Попадић Сумић, редитељ Милан Јовановић.

број коментара 0 Пошаљи коментар